BiH mora uvesti bolji kontrolni sistem hrane

SEKTORSKE ANALIZE SA IPARD

Foto: Ilustracija

Projekt implementira Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) - Regionalni ured za Evropu i srednju Aziju sa sjedištem u Budimpešti, a finansira Evropska unija iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA 2009) od 500 hiljada eura


03.07.2012.   


- U organizaciji Delegacije Evropske unije u BiH, Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, te Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) - Regionalni ured za Evropu i srednju Aziju sa sjedištem u Budimpešti danas je u Sarajevu upriličena završna konferencija projekta "Sektorske analize za IPARD" podrške poljoprivrednom i ruralnom sektoru u BiH.
„Ovo je jedan od paketa pomoći Evropske unije tehničke podrške pripreme sistema u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u BiH. Tako su urađene sektorske analize s ciljem da se uradi dovoljan broj podataka, da se analiziraju i da se vidi u kojim oblastima može biti konkurentna", rekao je Dušan Nešković, pomoćnik ministra za sektor poljoprivrede, prehranu, šumarstvo i ruralni razvoj.
Putem ovog projekta analizirana je situacija u svakom od sektora u BiH te su izrađene preporuke za intervencije politika koje će doprinijeti modernizaciji sektora, povećavanju konkurentnosti i ispunjenju uvjeta za standarde Evropske unije.


Prvi korak


Istakao je da je projekt izradio nezavisne i objektivne sektorske analize izabranih poljoprivrednih sektora u BiH: mesa i mlijeka, voća i povrća, žitarica (pšenica i kukuruz) i vina, kao i posebnu analizu mogućnosti diverzifikacije ekonomskih djelatnosti u ruralnim područjima.


Ove analize su, kaže, praktično prvi korak, odnosno bazni dokument koji će se kasnije koristiti za izradu strategije ruralnog razvoja BiH, što treba da rezultira IPARD programom, na osnovu kojeg se određuju mjere bazirane na ovim analizama.


Projekt implementira Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) - Regionalni ured za Evropu i srednju Aziju sa sjedištem u Budimpešti, a finansira Evropska unija iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA 2009) od 500 hiljada eura.


Na taj način Evropska unija, kaže šef Odjela za ekonomiju i saradnju Delegacije EU u BiH Jurgis Vilcinskas, podržava modernizaciju sektora poljoprivrede u BiH.
„S obzirom na to da je na snazi privremeni sporazum između EU i BiH, želimo da se tržište Evropske unije otvori za proizvode BiH, koji bi trebali kada dođu na tržište biti u skladu sa standardima EU, posebno u smislu fitosanitarnih i veterinarskih standarda", rekao je Vilcinskas.


Naći inovativna rješenja


Naglasio je da je Evropska unija potrošila pola miliona od poreznih obveznika EU da bi se uradile sektorske analize u oblasti povrća, mesa, mlijeka, prehrane u BiH.


U tom smislu, smatra, posebno treba govoriti o poljoprivrednim dobrima i proizvodima koje BiH ima, u onom kompletnom vrijednosnom lancu od proizvođača do krajnjih korisnika.


„Slika koju su eksperti predočili ovom analizom nije tako lijepa. U BiH ima veliki broj malih poljoprivrednih proizvođača, koji u takvoj situaciji ne mogu biti konkurentni na regionalnim i evropskim tržištima. Osim toga, pitanje je i marketinga jer nije dovoljno samo proizvesti dobar proizvod, koji se mora marketinški dobro prezentirati", istakao je Vilcinskas.


U smislu investicija kazao je da bh. vlasti moraju naći inovativna rješenja da bi u ovaj segment investirali ne na nivou pojedinačnih gazinstava već na jednom puno širem nivou.


Zaključio je da ukoliko BiH želi svoje proizvode na tržište EU, onda mora zadovoljiti i standarde evropskog tržišta, a to podrazumijeva da prvo mora uvesti bolji kontrolni sistem hrane, jer zaista ima potencijala za izvoz proizvoda.
„Dakle, osim izrade strategije na osnovu ove analize izradit ćemo IPARD program, te ćemo odrediti mjere i na osnovu toga imamo priliku da povlačimo pretpristupna sredstva iz Evropske unije kako za jačanje konkurentnosti poljoprivrede, tako i za jačanje i razvoj drugih poslova u ruralnoj oblasti", kazao je Nešković.


Podrška Evropske komisije kao nastavak ovog projekta je uspotavljanje potrebe operativne strukture koja će da privlači, upravlja i provodi pretpristupna sredstva, te garantna sredstva kada BiH postane članica Evropske unije.

PIŠE: FENA


Važna urednička napomena: Postavljene informacije, subjektivne napomene i stavovi izraženi u ovom članku su isključivo autorovi, tj. izvora i nužno ne predstavljaju uredničku politiku ili stav nezavisnog portala www.camo.ch.