Suši se najstarije banjalučko drvo

Više od 200 godina star hrast u ulici Svetozara Markovića počeo je da se suši u nedostatku vode, tvrdi profesor Šumarskog fakulteta u Banjaluci Zoran Stanivuković koji je na zahtjev Gradske uprave izašao na teren da utvrdi stanje jednog od simbola grada.

 

"Hrast nije bio napadnut od strane insekata ili truljenjem, ali je list uvenuo. Jednostavno je ostao bez vode, a takva vrsta hrasta uvijek mora imati podzemnu vodu, pa je moguće da je izgradnja zgrade u njegovoj neposrednoj blizini mogla imati uticaj na smanjenje podzemne vode. Takođe, zima i poljeće su bili prilično sušni i količina oborina koja je mogla da nadoknadi nedostatak podzemne vode je izostala. Treća stvar koja je sigurno presudila je asfaltiranje parkinga čime se praktično izgubila mogućnost da oborinska voda dolazi do korijena", objasnio je Stanivuković za "Glas Srpske".

 

Prema njegovim riječima, tako je u vrijeme kada je olistao i kada je mladom listu najviše trebalo vode, hrastu uskraćena ta potreba i tako je započeo proces uvenuća.

 

"Preporučio sam da bi bilo najbolje ako postoji mogućnost da se vještačkim putem pokuša dodati voda hrastu, pa da vidimo šta će se dešavati tokom ove vegetacijske sezone. Hrast je čudna vrsta i ima mogućnost ponovnog tjeranja listova i često puta kad su velike suše i žege zna se desiti da mu uvene lišće pa kada počnu kiše u septembru da se zazeleni ponovo", kazao je Stanivuković i dodao da je optimista i da je najbolje da hrast ovako ostane do sljedećeg proljeća, da se vidi da li će se oporaviti.

 

Zdravko Jurić čija je kuća preko puta čuvenog drveta ističe da su probali sa sušenjem i opadanjem lista nastali kada je počelo asfaltiranje obližnjeg parkinga kod nove zgrade.

 

"Sipali su tu oko njega vruć asfalt, po meni se zbog toga osušilo. Za njega je ostalo malo zemlje. Lišće je opalo sada kada treba biti najzelenije. Žalosno je to vidjeti jer sam navikao na njega i "komšije" smo čitav moj život. Vidim da nešto pokušavaju, ali bojim se da je kasno. Daj Bože da se oporavi", ističe Jurić.

 

U preduzeću "Bau komerc" koje je gradilo zgradu u neposrednoj blizini hrasta ističu da im je žao hrasta.

 

"Inspekcija nam je naložila da zalijevamo hrast sa po 200 litara vode, s tim da malo otkopamo oko njega da bi voda lakše došla do korijenja, što smo sve i uradili. Obezbijedili smo cisternu oko nekih 5.000 litara vode, i dalje se na tome radi pa ćemo vidjeti šta će biti. Na našem sajtu postoje slike gdje se vidi da je on u aprilu ove bio zelen kada je zgrada već uveliko bila napravljena. Radili smo sve po regulacionom planu, šta mu se desilo u međuvremenu ne znamo. Nama je zaista stalo da stari hrast ostane jer on je prepoznatljiv i kompleks koji smo gradili zove se "Kod starog hrasta" Ulažemo sve napore i nadamo se najboljem", rekla je pravnica u ovom preduzeću Gordana Babić.

 

Iako je po ocjeni stručnjaka hrast u ulici Svetozara Markovića stariji od 200 godina i najstariji ove vrste u Banjaluci, nije uvršten na listu zaštićenih spomenika prirode jer je zatajila administracija.

 

Gradska uprava nikada nije ovaj hrast proglasila prirodnim spomenikom, ali je finansirala uređenje i održavanje stabla.

 

(BLLIVE


Važna urednička napomena: Postavljene informacije, subjektivne napomene i stavovi izraženi u ovom članku su isključivo autorovi, tj. izvora i nužno ne predstavljaju uredničku politiku ili stav nezavisnog portala www.camo.ch.