03.02.2010.
Beograd nespreman za suocavanje sa istinom?
Jos nije poznato kada ce poslanici pred sobom imati Predlog rezolucije o Srebrenici
Zasto je tesko srpskom drustvu da se i 15 godina nakon zavrsetka rata i isto toliko od najstrasnijeg zlocina – genocida u Srebrenici - suoci sa cinjenicom da je hiljade Bosnjaka ubijeno u u blizini granice Srbije za samo nekoliko dana u predelu koje je prema zamisli vodstva na Palama trebalo da bude srpsko?
Iako je Medjunarodni sud pravde u Hagu potvrdio da je u Srebrenici bio ne obicni ratni zlocin, vec genocid i da je Srbija odgovorna sto ga nije sprecila? To pitanje postavlja se iznova nakon sto je najavljeno da ce parlament Srbije doneti rezoluciju o Srebrenici.
Uprkos najavama da je pitanje dana kada ce se pred poslanicima Skupstine Srbije konacno naci Predlog Rezolucije o Srebrenici, za sada nema informacija kada ce to biti, niti sta ce u tom dokumentu pisati.
Nenada Prokica, poslanika LDP-a, jedne od retkih partija koje od pocetka imaju jasan stav u odnosu na odgovornost Miloseviceve Srbije u ratovima 90-ih , pitali smo sta se dogada u Parlamentu, kad ce biti najavljena sednica.
“Za sada jos nema nikakvih novosti. Jos traju konsultacije, sigurno ne mozemo ocekivati da vanredna sednica bude sredinom februara. Moguce je da to bude i na redovnoj sednici,” kaze Prokic.
Jelena Trivan:Pretpostavljam da ce do kraja februara, dakle do martovskog redovnog zasedanja, taj posao biti zavrsen
“Pretpostavljam da ce do kraja februara, dakle do martovskog redovnog zasedanja, taj posao biti zavrsen,” rekla je Jelena Trivan portparol DS-a.
U toku su konsultacije o dve Deklaracije. Jedna o Srebrenici i druga o svim drugim zlocinima koja ce takode biti ponudena poslanicima - kaze portparolka DS.
“Mi apsolutno u ovom trenutku ne zelimo da polemisemo o sadrzaju Deklaracije,” rekla je ona na nase pitanje da li je postignut sporazum o osudi genocida u Srebrenici.
S GENOCIDOM U KOFERU
Dok se pripreme u Parlamentu odvijaju iza zatvorenih vrata, i dok su mnogi poslanici i njima bliske javne licnosti vidljivo uzdrzani - to pre svega vazi za bivse radikale sada okupljene oko Tomislava Nikolica, odbijajuci javno izjasnjavanje sa obrazlozenjem da je tema veoma osetljiva - u javnosti su glasni oni koji ne ucestvuju u parlamentarnim pregovorima.
Mnoge je iznenadila ostrina kojom se javnosti obratio Vojislav Kostunica, lider DSS-a danas omanje opozicione stranke. On saopstava u pisanoj formi da je “nemoralna i necovecna politika koja put u Evropu utire preko razdvajanja mrtvih i omalovazavanja nevinih srpskih zrtava. Takav put ne vodi nikud osim u ponizavanje sopstvenog naroda,“ tvrdi bivsi premijer Srbije i prvi predsednik postmilosevicevske Srbije.
Desnicarska organizacija Dveri vec izvesno vreme prikuplja potpise protiv posebne rezolucije o Srebrenici. Vise od 180 licnosti iz zemlje i dijaspore, podrzalo je apel ciji je naslov “Srpske zrtve nisu manje vazne”. Jedan od potpisnika je i akademik Veselin Djuretic.
Nenad Prokic:Izgleda da mi sve treba da radimo pod pritiskom. I ti pristisci nailaze na strukture u ovoj drzavi koje jos uvek sanjaju o izgubljenim ofanzivama i stalno okrivljuju nekog drugog za ono za sta su sami krivi
“Cinjenica je da u Srebrenici nije bilo nikakvog genocida, da se desio zlocin koji je, po broju ubijenih znatno manji od onoga koji je tome prethodio, koji su pocinili Muslimani i to nad civilnim srpskim stanovnistvom,” kaze Djuretic.
Na nase pitanje zasto je parlamentu tako tesko da osudi genocid, kako to da se on osporava i nakon odluke Medunrodnog suda pravde, Prokic kaze da je Srbija:
“...potpuno nepripremljena, da postoje jos uvek veoma jaka uporista neprihvatanja istine o tome. Mi smo prva zemlja u Evropi koja treba da ude u EU sa genocidom u koferu."
"Izgleda da mi sve treba da radimo pod pritiskom. I ti pristisci nailaze na strukture u ovoj drzavi koje jos uvek sanjaju o izgubljenim ofanzivama i stalno okrivljuju nekog drugog za ono za sta su sami krivi,” dodaje Prokic.
MILOSEVICEV SINJEL
Istoricar Nikola Samardzic vidi problem u tome sto u Srbiji nije doslo do sustinskog demokratskog iskoraka iz Milosevicevog sinjela. Postoktobarske vlasti nisu raskinule sa Milosevicevim nasledem, naprotiv.
“Vladajuce partije do danasnjeg dana udvarale su se i Milosevicevom establismentu i njegovim biracima tako sto su negirali odlucujucu ulogu Srbije u nasilnom raspadu Jugoslavije, negirali su ratne zlocine i zlocine genocida,“ smatra Samardzic.
U aktuelnim polemikama oko tog da li se potcenjuju srpske zrtve, potezu se primeri iz svih ratova u 20 veku. Najcesce se pominje stradanje u Jasenovcu.
Nikola Samardzic: Vladajuce partije do danasnjeg dana udvarale su se i Milosevicevom establismentu i njegovim biracima tako sto su negirali odlucujucu ulogu Srbije u nasilnom raspadu Jugoslavije, negirali su ratne zlocine i zlocine genocida
To je ucinio i Kostunica, rekavsi da ako treba doneti neku posebnu deklaraciju o nekom genocidu, onda to treba uciniti o Jasenovcu i genocidu nad Srbima.
Zagrebacki profesor Ivo Goldstajn sa puno opreznosti, jer se radi o prilikama u drugoj drzavi koje ne poznaje bas sasvim dobro, kaze da bas primer Jasenovca pokazuje pogubnost uplitanja politike u istoriju i zloupotrebu stradanja u dnevno politcke svrhe. Istorija nas uci da najbolje prolaze narodi koji su uspeli da prepoznaju svoju odgovornost, kaze on.
“Koriscenje Jasenovca u politickim raspravama je kontraproduktivno i taj brak izmedu politike i povijesti je los i za politiku i za povijest. Bez prevladavanja proslosti dolazimo u situaciju da nam se ta povijest stalno ponavlja,” rekao je Goldstajn.
Za Srbiju bi bilo znacajno kad bi pokazala, a to do sada nije, da je prepoznala sopstvenu potrebu da se odredi prema jednom strasnom zlocinu, jedinom genocidu u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Sva je prilika da je, vodena pragmaticnim potrebama na svom evropskom putu, resila da ovim potezom ukloni tu veliku prepreku o koju se spotice, tim vecu sto je onaj koji je glavnooptuzen van domasaja haske pravde. Ako uspe u tome, bice i to iskorak.
(Radio Slobodna Evropa)
|
