10.06.2010.
Beograd priznao: U BiH nije bio gradjanski rat!
Nekadasnji borac Armije BiH, danas poslanik u Domu naroda federalnog Parlamenta Slavisa Sucur kaze da njemu nije trebala pismena potvrda toga sta se desavalo u BiH devedesetih godina
Vlasti Srbije su se u podnesku Londonu, kojim su zatrazile izrucenje nekadasnjeg clana Predsednistva Republike BiH Ejupa Ganica Srbiji, pozvale na zakljucak Haskog tribunala da je „u periodu pre 19. maja 1992. godine postojao medunarodni oruzani sukob”, cime je Beograd dogadaje u BiH okarakterisao kao medunarodni, a ne, kako se do sada tvrdilo, unutrasnji sukob, odnosno gradanski rat.
Mediji su dokument objavili u utorak, samo mesec uoci najavljene rasprave pred londonskim sudom, na kojoj bi 5. jula trebalo da se razmatraju zahtevi za izrucenje Ejupa Ganica koje su podnele i BiH i Srbija.
Iako u zajednickom saopstenju ministarka pravde Snezana Malovic i tuzilac za ratne zlocine Vladimir Vukcevic navode kako su bh. mediji zloupotrebili, ispolitizovali i pogresno citirali njihov podnesak sudu u Londonu, recenicu iz dokumenta u kojoj se pozivaju na zakljucak Haskog tribunala da je „u periodu pre 19. maja 1992. godine postojao medunarodni oruzani sukob”, nisu demantovali.
Zastupnici Srbije pred Medunarodnim sudom pravde u Hagu po tuzbi BiH za genocid ostali su zbunjeni i zateceni. Argument koji su zastupali u tom procesu bio je potpuno suprotan - dokazivalo se da je u BiH postojao unutrasnji sukob, odnosno da se vodio gradanski rat. Jedan od zastupnika Srbije Tibor Varadi:
Tibor Varadi, arhiv, foto: Danas
“Pocetkom 1992. jos je postojala SFRJ. Znaci, ni tada Srbija nije bila zasebna drzava, nego je bila jedna od republika Savezne Republike Jugoslavije. Tek pre, mislim cetiri godine, je nastala Srbija kao nezavisna drzava. Znaci, 1992., Srbija nije mogla biti drzava ucesnica u bilo kakvom sukobu. Tako da ja mislim da je to neki nesporazum.”
U saopstenju ministarke Malovic i tuzioca Vukcevica, uoci sudskog saslusanja u Londonu 11. juna, pise da pristup srpskog tuzilastva izrazava jasan i dosledan nalaz Haskog tribunala, u predmetu protiv Dusana Tadica u kojoj je Prizivno vece Haskog tribunala zakljucilo da je na teritoriji BiH postojao medunarodni sukob sve dok jedinice JNA nisu odatle povucene 19. maja 1992, posle napada u Dobrovoljackoj koji se zbio 3. maja iste godine, te se na njega moze primeniti jurisdikcija zbog ozbiljnih krsenja Zenevskih konvencija.
Upravo to, prema recima stucnjaka za medunarodno pravo i direktora Beogradskog centra za ljudska prava Vojina Dimitrijevica objasnjava promenu retorike Beograda:“Po zakonima Engleske i Velsa se moze dobiti ekstradicija, izmedu ostalog, za teska krsenja Zenevskih konvencija o humanitarnom pravu.
Da bi postojalo tesko krsenje, sukob mora biti medunarodni. E sad, mi smo od vremena Slobodana Milosevica, i dan danas trubimo da je sukob u Bosni bio gradanski rat, unutrasnji sukob. Ako je unutrasnji sukob, onda nema tog osnova, prema tome da bi se postigla ekstradicija mora se utvrditi da je to bio medunarodni sukob.“
Sonja Biserko, arhiv, foto: Vesna Andic
Iako se ne pozivaju na svoj, vec na zakljucak Haskog suda, pitanje je kako ce na ovakvu promenu Beograda, kada je rec o poimanju istorije sa pocetka rata u BiH, reagovati nacionalisticka javnost, ali i pitanje menjanja odnosa od slucaja do slucaja.
Sonja Bisreko iz Helsinskog odbora za ljudska prava nema odgovor na pitanje zasto su zbog Ejupa Ganica, srpske vlasti i na ovo spremne:
“Strategija i teza cele srpske elite, koja radi na toj relativizaciji, je da je to bio gradanski rat u kome su se sukobile tri strane. Ja ne znam zasto je Ganic toliko bitan, kada je recimo i sam Haski tribunal odbio taj slucaj. A pritom je sada i pocela, hajde da kazemo, neka faza relaksacije odnosa sa Bosnom.”
Iako ukazuje na to da je sasvim normalno napustiti svoj prvobitni stav i ustuknuti pred autoritetom kakav je jedan medunarodni sud, ni profesor Vojin
Dimitrijevic ne vidi zasto je slucaj Ganic za Beograd toliko vazan:
“Cini mi se da je u jednoj izjavi i sam predsednik Tadic rekao da to bas nije toliko vazno, da ne insistiramo na tome toliko. Verovatno ljudi koji se bave ovde u Tuzilastvu zlocinima koje su izvrsili Srbi moraju, da bi se iskupili u ocima javnosti, da gone i neke koji nisu Srbi.”
U ocima nacionalisticke javnosti, sprske vlasti morace da se pravdaju i zasto je u ovom slucaju bilo moguce pozvati se na zakljucak, za veci deo drustva ‘antisrpkog’ i omrazenog Haskog suda.
Priznanje postojalo i ranije
Vecina analiticara i u BiH smatra da ovo priznanje dolazi tek kao cin koji bi Srbiji mogao sa pravnog aspekta omoguciti da dobije ekstradiciju clana ratnog Predsjednistva BiH.
Nekadasnji agent BiH u sporu protiv bivse zajednice Srbije i Crne Gore, danas profesor medunarodnog prava Sakib Softic kaze da je Srbija i ranije u vise navrata priznala da je bila ukljucena u oruzani sukob u BiH, te da je to dokazano u vise predmeta pred Haskim tribunalom. Cinjenica je, dodaje Softic, da to nikada nije eksplicitno receno ili napisano kao sto je slucaj sa dokumentom Ministarstva pravde Srbije:
Edina Becirevic, arhiv, foto: Marija Arnautovic
„Pojavio se njihov interes. Tvrde da se radilo o medunarodnom oruzanom sukobu, i onda su se oni pozvali na tu presudu koja je i za njih obavezujuca. Srbija, znaci, nakon 2001. godine, nakon pada Milosevica, u dobroj mjeri saradivala sa Haskim tribunalom znajuci da je taj sud okarakterisao oruzani sukob na podrucju BiH kao medunarodni.“
Za istorijsku interpretaciju jako je vazno da Srbija na institucionalnom nivou prihvati ono sto je vec potvrdeno presudama u Haskom tribunalu, kaze Edina Becirovic, autorica knjige „Na Drini genocid“:
„S obzirom da agresija nije definirana prema medunarodnom pravu, to u sustini ne mora da proizvede nikakve negativne posljedice po Srbiju na medunarodnom nivou. Stalni Medunarodni krivicni sud prema svom statutu navodi mogucnost da jedna drzava tuzi drugu drzavu za agresiju, ali paradoksalno je da se takoder u tom istom statutu navodi da agresije jos uvijek nije definirana prema medunarodnom pravu.“
Direktor Centra za medunarodne odnose iz Banje Luke Milos Solaja smatra da direktno priznanje postojanje medunarodnog oruzanog sukoba u BiH nije ucinjeno samo zbog cinjenice da Srbija zeli da Ejup Ganic bude izrucen toj drzavi:
„Nego ce se raditi i o nekim kvalifikacijama, odnosno pogledima iz Srbije na sama dogadanja u posljednjoj deceniji 20. vijeka.“
Napad u Dobrovoljackoj ulici, za koji je Haski tribunal utvrdio da nema elementa za krivicno gonjenje, tretira se kao medunarodni oruzani sukob jer je rijec o sukobu dvije vojske, tada Savezne Republike Jugoslavije i BiH. Profesor Sakib Softic:
„SRJ je bila duzna da povuce svoju vojsku po rezoluciji Savjeta sigurnosti do 15. maja. Savjet sigurnosti je donio rezoluciju 755. Tom rezolucijom je nalozio svim oruzanim snagama na prostoru BiH da se razoruzaju, da se pretpotcine vlastima BiH, a Vojsci SRJ da se povuce. Tu se radilo o povlacenju vojske SRJ iz BiH.“
Nekadasnji borac Armije BiH, danas poslanik u Domu naroda federalnog Parlamenta Slavisa Sucur kaze da njemu nije trebala pismena potvrda toga sta se desavalo u BiH devedesetih godina. Dokument Ministarstva pravde Srbije, ipak, smatra bitnim zbog buducnosti svih, a posebno Bosne i Hercegovine:
„Moramo se suociti sa prosloscu. Sto prije svi koji su na neki nacin ucestvovali ili bili svjedoci svega sto se desavalo na prostorima bivse Jugoslavije nazovu stvari koje su se desavale pravim imenom, prije ce ljudi biti u stanju da se okrenu i da krenu prema buducnosti sa puno manje nepovjerenja.“
Slobodna Evropa
| 
