14.03.2010.
Divjak: Neka objasne sta su radili 2. i 3. maja 1992.
Drugog i treceg maja 1992. Sarajevo su potresale eksplozije granata, u Glavnoj posti izvrsena je diverzija, gorjela je Bascarsija,
u Lukavici su zarobljeni Alija Izetbegovic, njegova kcerka Sabina i Zlatko Lagumdzija... Tada je grad odbranjen od napada Jugoslavenske armije. MUP RS-a danas tereti vojne, policijske i politicke duznosnike za masakr u Dobrovoljackoj ulici. Penzionirani general Armije RBiH Jovan Divjak, izvrsni direktor fondacije Obrazovanje gradi BiH, perfektni dzentlmen i vojnik bez mrlje na karijeri, govori za Dane, evocirajuci po ko zna koji put svoja sjecanja na te odsudne trenutke odbrane Sarajeva
Gospodine Divjak, pretpostavljamo da Vam se ovo pitanje po hiljaditi put postavlja: sta se dogodilo u Dobrovoljackoj ulici i mogu li se ti dogadaji posmatrati izdvojeno iz svega sto se u Sarajevu i Bosni i Hercegovini dogadalo tih dana?
Ja BiH krenuo odakle predstavnici Bosne i Hercegovine pred Medunarodnim sudom pravde nisu: od 1990. Tada je pocelo sve. Septembra 1990. Srbija je donela svoj Ustav, formirala svoju Teritorijalnu odbranu, svoju policiju, sve. Oni su prvi rasturili Jugoslaviju. To je za mene uvek ista prica. To je pogodovalo da se u Bosni i Hercegovini formiraju SAO i krajine. Sve je to bilo krajem 1991., kad uopste nije bilo price o tome da moze biti nesto u Bosni i Hercegovini. Znaci, Srbi su imali svoj referendum pre nas, sve se to desavalo pre i stvorena je atmosfera za ono sto se desilo. JNA je bila agresor. Cinjenica je da je Predsednistvo Jugoslavije krajem 1990. donelo odluku da JNA treba da stiti Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. To su elementi onoga sto se kasnije desilo u BiH. A, SAD da kazem: nasi politicari, ova nacionalisticka bulumenta, nije uocila da je to sve vec pripremljeno. Druga stvar: nisu one dve devojke - Olga Sucic i Suada Dilberovic - bile prve zrtve u Sarajevu. Ubijen je covek na uspinjaci, 3. marta. Ja SAD to ne mogu da istrazim - krajem aprila 1992. Predsednistvo je dogovorilo sa Drugom vojnom oblasti da JNA ne sme da izade iz kasarne, osim vozila hitne pomoci i kuhinje za one kasarne u kojima se ne moze kuvati. To je sve bilo dogovoreno.
Vratimo se na konkretne dogadjaje do 2. i 3. maja.
E, tek SAD dolazimo na 2. maj, a ja to stalno ponavljam i naglasavam: drugog, u cetiri-pola pet pocela je klasicna artiljerijska priprema, koja prethodi napadu. Elektroprivreda, Zeleznicka stanica, Ilidza, mesni centar Stari Grad... sve se to tog jutra sat vremena gadalo. I onda se oni nalaze sa dva transportera, pinzgauera na mostu, jedan tenk je cak dosao do Jevrejskog groblja. I tad je gore bio Vlado Markovic. I SAD on meni: kume, znas li sta se desava? Evo, dos'o tenk, gotovi smo. I posle pola sata kaze - imali smo srecu, tenk je naleteo na jednu protivtenkovsku minu i posle je dosao tenk za izvlacenje. Dva tenka su bila u Zagrebackoj, pa su se preko Vrbanje vratili dole. I jos nesto: tog jutra - a svakog jutra smo imali informativnu analizu - dramaticno nam javljaju da su krenuli iz stabova. I znam kad je Efendic naredio da se iznose na ulice tetraedi i jezevi. Negde oko dva-tri sata, ulecu Talijan (Mustafa Hajrulahovic, op. a.) i Lucarevic (Kerim, op. a.) i kazu - sprzili smo ih. Znaci, oni su njih sacekali u potoku, i oni su tada ta dva pinzgauera spalili. To sam znao jer sam ujutru video spaljena vozila i osetio smrad. Policajac nije dozvoljavao ekipi BBC-a da snima, a ja sam rekao - neka snima, nek' se vidi. Jer, ja ne znam zasto se ta vojska i SAD zove JNA jer svi znamo da se od decembra ona vise nije zvala tako, da se zvala JA, da je promenila ime. To je bila direktna borba izmedu pripadnika Teritorijalne odbrane i formacija koje jos nisu bile usle u sastav regularne vojske - poput Patriotske lige ili Zelenih beretki - i te JA.
Je li moguce da je, tumaceci upravo te cinjenice, Haski tribunal dosao do zakljucka da se, kada je rijec o koloni u Dobrovoljackoj, radilo o legitimnim vojnim ciljevima?
Zlocin se u Dobrovoljackoj van svake sumnje desio. Ali, taj zlocin nije organizovan. To nije bila nicija ideja, nije bila nicija komanda. U tih sest-sedam sati ja nikakvu komandu nisam dobio. Iako sam sto puta to pricao: tog jutra, treceg maja, bilo je reci da je dogovoreno da trebaju tri vozila da dodu. Ovo je vazno - samo tri vozila. Ja sam iz znatizelje isao na Cobaniju, jer je tu trebao biti jedan punkt, koji je trebao da javi je li kolona prosla. Odatle sam otisao na Trg 6. april - tad je bila ogromna bulumenta, trideset vozila. Vidim da se u vozila utovara, ali ne znam sta. Pricali su da je to oruzje, ali ja mislim da to nije moglo biti puno oruzja, ali da jest bilo puno dokumenata. Nekoliko ljudi sam zapazio, sve ostalo su likovi koje ne znam. Pokusavao sam da smirim situaciju, uzeo sam megafon, pozivao ljude da se smire. Zvao sam vojnike JNA da nam se pridruze. Objasnjavao sam da imaju pravo po nasem zakonu, naravno, niko nije trznuo. Zapazio sam da je oko Pivare, u onim ulicicama, narod kuhao kafe vojnicima, pripadnicima Teritorijalne odbrane, iznosio pite. Svi su bili u nekoj navijackoj EUFORiji: idemo, idemo. Vidim dedu iz komsiluka priprema "roru", minobacac... kazem mu - ostavi, covece. To je bilo zaista naivno, kad se SAD malo prisetim tih stvari. Jedan me je momak, radio-amater, zvao da dodem do njega da pokusamo uspostaviti kontakt s komandom, ali u tome nismo uspeli. Kad sam se vratio u Dobrovoljacku, kolona je vec bila formirana. I zaustavljena. SAD na onim slikama vidim kako je to sve izgledalo, ali tada nisam imao pojma, nisam imao pregled situacije. Zagi, (Zaim Backovic, op.a.) bi o tome morao puno vise znati od mene. A morao bi i Efendic. Tog momenta, on kaze - skinite njega, on je izdao svoj narod, izdat ce i nas. Tako Zagi o meni, oni meni nikad nisu verovali. Tu se ukazao i Cegar, koji mi je rekao da sidem s transportera, uz opasku - sta ima ti da branis, to je moj predsednik, nije tvoj. Nikad mi nisu verovali.
Kakva je bila komunikacija medu vama, koliko ste raspolagali informacijama s lica mjesta?
Toga dana ubijeno je osmoro iz te kolone, ali se to u prvi mah nije znalo. Nije bilo protoka informacija, nicega. Dan ranije, drugog maja, ubijeno je najmanje 30 pripadnika JNA. To je bilo u borbi, i to su bili ljudi koji su spaljeni u ta dva pinzgauera, plus nekolicina koja je poginula u ulicnim borbama. Sve ovo sto se sada desava, aktuelno je od 1992. - pitam se kako to da stranci nisu imali ove podatke. Svi smo davali izjave, dali smo sve dokumente, ali nije bilo elemenata da se podigne konkretna optuznica. S druge strane, akteri tih dogadaja pisu knjige koje kasnije postaju njihove optuznice. Lucarevic, naprimer, u knjizi pise kako je kolona presecena, razbijena, te kako je u njoj ranjeno 75 ljudi!? Zamislite! Isto je bilo i sa Seferovom knjigom, ali on se izvukao. Ja sam bio siguran da ce on dobiti 14 godina. Nisam mu bio recenzent knjige, iako mi je ponudio, ali sam mu na jedno cetiri stranice napisao svoje osnovne zamerke na knjigu i - izmedu ostalog - da ce ga knjiga oterati u Haag.
Zanima me Vasa ocjena koju ste vec nekoliko puta izrekli - da se dogadaji od 3. maja ne mogu posmatrati odvojeno od sukoba 2. maja, te da je tada branjeno Sarajevo...
Naravno. Drugog maja je bio sukob dve vojske. Oni su dosli u centar, u jezgro grada, takoreci sto metara od Predsednistva, u vreme kad predsednika Alije nije bilo. Ili su hteli da izvuku Kukanjca iz Druge vojne oblasti ili su hteli da na prepad izvrse drzavni udar. Cinjenicom da je on bio s dva pinzgauera na Skenderiji, da su iza njih bili transporteri, da su u Zagrebackoj bila dva tenka, da je jedan tenk dosao na Jevrejsko groblje, da je transporter dosao pred Estradu, a svemu je tome prethodila temeljita artiljerijska priprema, bila je diverzija u Posti, bile su prekinute veze, dakle - sama ta situacija kaze da su eventualno produzili do Predsednistva, sigurno bi stavili grad pod kontrolu. Zahvaljujuci samo borbenim grupama, bukvalno dvojici-trojici ljudi, stvorena je atmosfera straha kod pripadnika JNA, sto je doslovce sprecilo pad Sarajeva. Neka objasne gde su krenuli s tim vozilima i tehnikom! Neka objasne sta su niski specijalci radili 2. maja u Domu armije! To su bili legitimni vojni ciljevi.
Je li moj utisak s pocetka rata - namjerno ne govorim o procjeni, nego o licnom utisku - da je sistem odbrane grada bio slab, opravdan? Hocu reci - mislim da su agresori znali kakvim "sredstvima otpora" Sarajevo raspolaze, da bi ga lako uzeli.
Da, ali ja to gledam malo psiholoski. Strah je taj koji brani. Oni ne znaju cime mi raspolazemo, niti mi tacno znamo sta oni imaju. Ali, da bi neko usao u grad - a to pokazuje ovaj rat u Iraku, to isto kaze i teorija - da bi ga vojno zauzeo, mora imati najmanje tri puta jacu ljudsku silu od broja opkoljenih. Oni nikada nisu imali vise od 20.000 ljudi koji su drzali Sarajevo pod opsadom. Plus, tu je bilo vojske dovedene iz Nevesinja, iz provincije. Podsecam da izvestan broj vojnika iz srpske vojske nije hteo da ratuje, pa su prebacivani na druga ratista: sa Ilidze u Ilijas i obratno. Bilo je dosta slucajeva gde ljudi ipak nisu hteli pucati na komsije. Tako je nedavno uhapseni Batko sa strane, Karadzic je bio sa strane, Milosevic je bio sa strane... Oni su mogli doci tenkom donekle, a oni su imali oko grada 80 do 100 tenkova. Kad to razvucemo po rubovima linije opsade - to je jako malo. A da je bilo gde dole usao u neku od ulicica - pa, napale bi ga i savladale nene! I kod njih je bilo straha. Mislim da nije to - oni su dobro znali cime raspolazemo, cak mislim mnogo bolje i od nas samih. Evo, SAD Karadzic tvrdi da smo bili naoruzani, da smo imali helikoptere i stajaznam, ali je istina da mi nismo imali nikakvo tesko naoruzanje, artiljeriju i slicno. U trenutku napada, informacije su dolazile sa svih strana, nismo znali sta se desava, nismo mogli komunicirati, a ako je i bilo vesti, bili su to zapravo vriskovi: "Eto ih, sta da radimo..."
Koliko su napadaci na kolonu u Dobrovoljackoj bili u subordinaciji u odnosu na komandu?
Odlicno pitanje! Ono sto ja znam - nema podataka da je bilo veze izmedu Predsednistva i Staba. Jedino sto se moglo desavati je da je neko iz tih grupa komandovao. Jedan od tih iz Patriotske lige je bio Zagi, ali nemoguce je da je i on bio u kontaktu sa svim grupama i da ih je mogao kontrolisati. To je nemoguce. Policija je bila organizovanija, borbena gotovost je bila podignuta, MUP je mogao da kontrolise svoje. Ostale nije kontrolisao - niko.
Kakav je bio odnos komandovanja izmedu MUP-a i ovih grupa? Je li tu bilo koordinacije ili subordinacije?
Nema tu... ja sam bio na Trgu 6. april. Nije tu bilo koordinacije. Ja nisam ni znao koji su Zelene beretke, a koji su Patriotska liga. Njih je, po mojoj proceni, bilo izmedu 300 i 350. Nema sanse da su svi bili pod jednom komandom.
Izetbegovic je pregovarao s Kukanjcem, ali istovremeno nije imao vezu s Predsjednistvom. Koliko ste vi na terenu mogli znati o tom dogovoru i sta je uopce dogovoreno?
Nista mi nismo znali. Ja govorim o sebi, ali znam sta je bilo oko nas.
Kako se Vi danas osjecate? Jeste li razocarani?
Nisam, zasto BiH bio? Bio sam sretan kad sam postao otac, pa deda... to je privatno. U profesiji, ponosan sam na period od 1992. - 1995., a ovo sto danas radim mi je na neki nacin kruna. Mi smo 3.200 dece do sada stipendirali. 2.600.000 maraka su deca dobila na ruke. Nasa su deca bila u Montevideu. Zasto da budem razocaran? Ja sam Realan.
Pa, mislim da se ni Vi, a ni ljudi koji su poginuli braneci ovu drzavu, nisu za ovo borili?
Da, ali ko je kome bilo sta ponudio? Ja nisam bio zaveden, nisam posao za necijom idejom, nego za onim sto sam video. Ja sam se borio za svoju Logavinu, borio sam se da Sarajevo ostane multietnicki grad. Vi to dobro znate, i u Danima ste oko tih pitanja jako korektni, ali jos uvek imate masu ljudi koji uopce ne znaju sta je grad, ne znaju da su to svega cetiri opstine, ne znaju da im 80.000 Srba zivi tu, nadohvat ruke. Kod mene je i SAD isto. Jucer sam jednoj komsinici odneo cvece za Osmi mart, kao sto sam to uvek cinio. Ja sam se borio za "ono svoje", nisam isao ni za Lagumdzijom ni za Alijom, i tu nisam promasio.
|
