24.01.2010.
SRBIJA PRED IZAZOVOM: Kako izgovoriti “genocid”
"Rezolucija o Srebrenici je spremna i Vlada Republike Srbije ce je razmatrati u najskorije vreme. Znam da nije docekana svugde sa odobravanjem, nisam to ni ocekivao, ali na kraju njeno usvajanje bice od koristi i za narod i za drzavu Srbiju. Moramo pokretati inicijative koje menjaju stvarnost u pozitivnom smeru." Ovim rijecima je prije nekoliko dana predsjednik Srbije Boris Tadic najavio usvajanje vec godinama vjesto izbjegavane deklaracije o Srebrenici.
Iako je tekst deklaracije o Srebrenici i dalje nepoznat, uslijedile su burne reakcije politickih stranaka na Tadicevu najavu o njenom donosenju. Takodje, jos je nepoznato ko je u strucnom timu koji pise rezoluciju o osudi zlocina u Srebrenici i rezoluciju o osudi svih zlocina, kojoj drzavnoj instituciji taj tim pripada, kada ce ti akti biti napisani i da li ce u rezoluciji o Srebrenici biti spomenut genocid.
Kako nas list saznaje od izvora iz Vlade Srbije, tekst rezolucije pisu strucnjaci iz Demokratske stranke kojima je Boris Tadic povjerio taj posao. Na tekstu rezolucije naime rade Sasa Obradovic, koji se nalazio u timu odbrane Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde po tuzbi BiH i aktuelni je sef pravnog tima po tuzbi Srbije protiv Hrvatske za izvrsen genocid, i prof. Dragoljub Micunovic, predsjednik Politickog savjeta Tadiceve Demokratske stranke i jedan od osnivaca DS-a.
Vlada Srbije bice predlagac teksta rezolucije koja bi Skupstini Srbije trebala biti upucena na usvajanje 2. februara.
Zbog velikog otpora koalicionih partnera, prije svega Ivice Dacica, predsjednika SPS-a, i Dragana Markovica Palme, predsjednik Jedinstvene Srbije, prema rezoluciji o Srebrenici i straha da Tadiceva inicijativa nece imati neophodnu skupstinsku vecinu, autori teksta rezolucije pronasli su kompromisno rjesenje.
Tako ce se u skupstinskoj proceduri naci dvije rezolucije, jedna kojom ce biti osudjeni zlocini u Srebrenici, a druga kojom su osudjuju svi ostali zlocini pocinjeni tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. S tim sto ce se u preambuli teksta rezolucije o Srebrenici citirati presuda Medjunarodnog suda pravde u kojoj se kaze da je Srbija kriva jer nije sprijecila genocid u Srebrenici, a u konacnoj verziji teksta umjesto termina «genocid» srpski parlament bi trebao da se izjasni da je u Srebreici pocinjen «teski zlocin».
Ocito je da autori vjesto izbjegavaju da tekst bude istovjetan tekstu Evropskog parlamenta. Sonja Liht, predsjednica Spoljnopolitickog savjeta Ministarstva spoljnih poslova, gostujuci na TV B92 kazala je da termin nije bitan, vec namjera i spremnost srbijanske Skupstine da osudi taj zlocin.
JOVANOVIC: „ODGOVORNI SMO, ODGOVARAJMO"
Medjutim, njeno misljenje ne dijeli Cedomir Jovanovic, lider Liberalno-demokratske partije.
"LDP i ne pomislja da podrzi rezoluciju koja ce izbegavati da zlocin u Srebrenici nazove pravim imenom, presudenim genocidom, jer su to ucinili i Medjunarodni sud pravde i poslanici Evropskog parlamenta u rezoluciji pre godinu dana. Bez postenog i cistog teksta rasprava ne bi ni imala smisla, i znacila bi da jos nismo sposobni da raskrstimo s politikom zbog koje je Medjunarodni sud pravde presudio da je Srbija odgovorna, jer nije sprecila genocid i kaznila krivce", kaze za nas list Cedomir Jovanovic, predsjednik LDP-a.
Prema njegovim rijecima, uopstena osuda zlocina, „negiranje nezabelezene monstruoznosti srebrenickog genocida", bilo bi samo alibi za bezobzirnost srpske nacionalne politike devedesetih.
"Nase zrtve u proslosti, Jasenovac, Sumarice, hercegovacke jame, Srbi stradali devedesetih, obraz nase dece, sve nas to obavezuje na castan stav. Na jasan znak da, iako smo bili zrtve mnogih u proslosti, ne zelimo da budemo niciji dzelati danas, kroz nalazenje olaksavajucih okolnosti ili ublazenih termina za prave krivce za zlocin. Mi ovaj posao politicke verifikacije raskida s politikom koja je ubila 8.000 nemocnih ljudi u Srebrenici radimo vec tri godine i sada smo nadomak cilja. To su potvrdili i Evropski parlament i Evropa koji su, zbog takvog hrabrog stava LDP-a, imali mnogo razumevanja za demokratske potencijale Srbije", kaze Jovanovic.
"Ako sebe smatramo delom Evrope, narocito posle kandidature za clanstvo u EU, onda moramo da shvatimo da u njoj ne postoje dva kalendara zlocina ili dva naziva za genocid. Jasnim stavom o genocidu u Srebrenici mi ne potvrdujemo samo svoju evropsku orijentaciju, vec dokazujemo ljudskost Srbije koja je zbog zlocina i cutanja dosad osporavana", zakljucuje Jovanovic.
RAZVODNJAVANJE GENOCIDA
Liga socijaldemokrata VojvodineNenada Canka, koja je koalicioni partner u sadasnjoj vlasti, takode je nekoliko puta sa Cedomirom Jovanovicem predlagala deklaraciju o Srebrenici. Ova stranka isto tako nece glasati za tekst rezolucije u kojoj ne stoji rijec genocid.
"Ako rezolucija o osudi srebrenickog genocida ne bude sadrzavala pravi termin, vec "razvodnjeni zlocin u Srebrenici", smatram da apsolutno nema nikakvog smisla donositi jedan takav dokument, jer on moze da donese suprotan efekat od nameravanog. Relativizacija je opasna. Dakle, ako vladajuca koalicija bude odlucila da to ipak ucini, moja stranka, LSV, ce uskratiti podrsku tom dokumentu", izricit je Marko Karadzic, funkcioner te stranke i drzavni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Prijedlog Borisa Tadica da Parlament usvoji deklaraciju o Srebrenici u Srbiji je ponovo pokrenuo polemiku o opravdanosti donosenja jednog takvog dokumenta. Osudu genocida koji su srpske snage pocinile u ljeto 1995. godine nalozio je prije tri godine, i to kroz presudu, Medjunarodni sud pravde u procesu Bosna protiv Srbije, kojom se zlocin u Srebrenici definise kao genocid. Ove godine u julu bice tacno 15 godina od zlocina u Srebrenici. Stradanje osam hiljada Bosnjaka i dalje je tema oko koje se u Srbiji vodi ostra polemika. Nakon rasprava da li se zlocin u Srebrenici uopste dogodio, polemike se vode i oko toga da li dogadaje u Srebrenici treba zvati genocidom.
Kada je formirana vlada Zorana Djindica, na RTS-u je 2001. godine prikazan film BBC-a o dogadajima u Srebrenici. To je bio prvi put da su gledaoci iz Srbije mogli da vide neke od dokumenata o „oslobadanju Srebrenice", uz komentare jedne profesionalne strane televizije. Medjutim, reakcije onih stranaka koje su skriveno ili otvoreno podrzavale rat u BIH bile su uzasavajuce. Tako je Aleksandar Vucic, jedan od lidera SRS-a, izjavio sa skupstinske govornice da je u pitanju „zavera i najveci medijski skandal u istoriji Srbije".
Predstavnici poslanickih grupa u Srbiji sada, iako su gotovo jedinstveni u osudi zlocina u Srebrenici, uglavnom smatraju da se eventualnom skupstinskom rezolucijom moraju osuditi svi zlocini pocinjeni u sukobima 90-ih godina na prostoru bivse Jugoslavije i da se u tekstu rezolucije o Srebrenici mora izbjeci termin genocid. "Srebrenici se negira ekskluzivitet", kazao je sef poslanicke grupe SPS-a Ivica Dacic.
Vjesto izbjegavanje aktuelne srbijanske vlasti da stvari nazove pravim imenom, za nas list komentarise Miljenko Dereta, izvrsni direktor Gradanskih inicijativa.
"Smatram da Srbija jednog dana mora da kaze da je to bio genocid. Mislim da to vec jako dugo kasni i da mi uporno hocemo da izbegnemo nesto sto je neizbezno. Ono sto je ceo svet okarakterisao i definisao kao genocid mi hocemo sada da nazovemo nekim drugim imenom. To ne menja sustinu tog zlocina, ni odgovornost za taj zlocin. Medjutim, to je jos jedan unutrasnjopoliticki pokusaj da se mir vestacki odrzi bez sustinskog ulazenja u stvar. Naime, ovde su jos uvijek jake nacionalisticke snage kojima su reci vazne. Dakle, ovde u Srbiji jednostavno nema hrabrosti da se usvoji prava rezolucija kojom se definise genocid.
To sto pokusavaju novim defenicijama da su se u Srebrenici dogodili ‘strasni zlocini' ne zadovoljava sustinu onoga sto takva deklaracija treba da donese, a to je da se shvati ozbiljnost zlocina i da se prihvati odgovornost za te zlocine u Srbiji. Taj zlocin je na meritornom mestu okarakterisan kao genocid i u tom smislu ne shvatam upornost Srbije da odbije da prihvati taj termin. Javnost je vec prihvatila da je to genocid, ali je to jos uvek za mnoge politicare prostor na kome se takmice u patriotizmu. Kada bi se na pravi nacin razgovaralo sa koalicionim partnerima u parlamentu, mogao bi se postici dogovor da rezolucija mora da osudi genocid, Medjutim, kod nas je sve predmet trgovine, pa eto i termin genocid je postao predmet politicke trgovine", navodi Dereta.
TADICEVA MRTVA TRKA SA BRISELOM
Prema njegovim rijecima, druga rezolucija koju trazi dio koalicije i vecinski dio opozicije kojom bi se osudili svi drugi zlocini, sa akcentom na zlocine protiv Srba, "prilicno je besmislena".
Medjutim, zvanicnom Beogradu, kako saznajemo, izuzetno je stalo da se tekst deklaracije o Srebrenici sto prije nade u skupstinskoj proceduri. Razlog tome lezi u sastanku koji ce se 26. januara odrzati u Briselu, kada ce Savjet ministara Evropske unije razmatrati kandidaturu Srbije za clanstvo u EU. Razgovori ce obuhvatiti zahtjev Srbije za clanstvo u EU, zatim odnose u regionu, kao i razmjenu misljenja o reformama koje provodi vlada u Beogradu.
Samo nekoliko dana nakon tog sastanka na kojem bi Srbija trebala da izrazi svoju spremnost da ce ispuniti sve uslove koje joj stoje na putu ka EU, pred poslanicima Skupstine Srbije naci ce se tekst rezolucije o Srebrenici. Medjutim, Bosko Jaksic, politicki analiticar, za nas list kaze da rezolucija ipak nece biti izglasana jer za nju nece biti obezbijedena parlamentarna vecina.
"Iako je u minulim ratovima zlocinu genocida u Srebrenici nemoguce naci paralelu, moje misljenje, nazalost, jeste da ne postoji ‘kvorum hrabrosti' da se rezolucija izglasa. Razvodnjava se ideja da se srpski narod ‘dokaze kao najzreliji u regionu' kada je rec o suocavanju s prosloscu i osudi ratnih zlocina. Da bismo danas, sutra mogli da kazemo da se stidimo i da nam je zao, prvo moramo da znamo sta se u Srebrenici zbilo. Osim televizije B92, ostale, ukljucujuci i javni servis, i danas izbegavaju da Srbe obaveste sta se sve, i kako, dogodilo. Predsednik je, moguce, sam doprineo konfuziji nesmotreno izjavljujuci da je donosenje rezolucije ‘obaveza' Srbije prema Haskom tribunalu. Tacno je da osuda zlocina u Srebrenici pripada korpusu obaveza koje Srbija ima prema Medjunarodnom sudu. Tacno je i da se time podizu rampe evropskim integracijama. Ispada, Medjutim, da je to prioritet. Umesto da rezolucija razbije banalnu ravnodusnost, ona se svodi na puko ispunjavanje spolja nametnute obaveze kako bi otklonili jos jednu prepreku na putu ka Evropskoj uniji. Bosna je, kao fokusna ambicija godinama pazljivo pripremanog velikosrpskog projekta, u tragicnom finalu rata jula 1995. prosto bila osudena da joj se dogodi Srebrenica, pojedinacno najveci i najmonstruozniji zlocin pocinjen tokom jugoslovenskih ratova zapocetih 1991. godine. Verujem da se Boris Tadic i danas kaje sto se pamti da je dan njegove inauguracije 2004. bio dan devete godisnjice masakra, iako je 2005. otisao u Srebrenicu da se pokloni senima nevinih zrtava. Sada je predsednik Srbije najavio da Skupstina Srbija ima obavezu da prihvati rezoluciju o Srebrenici. Takav dokument trebalo bi da na najvisem nivou osudi besprimerni pokolj. Medjutim, po mom misljenju ne da nece naici na ‘najvece odobravanje', vec ima mnogo onih koji, i u parlamentu, svaku osudu ili izvinjenje smatraju gazenjem sopstvenog nacionalnog ponosa", zakljucuje Bosko Jaksic.
Balkanska trilaterala za BiH
SEF TURSKE DIPLOMATIJE AHMET DAVUTOGLU ZASLUZAN STO JE TADIC POKRENUO INICIJATIVU ZA USVAJANJE DEKLARACIJE
Da vec godinama ignorisana srebrenicka deklaracija dode u skupstinsku proceduru, najvecu zaslugu, kako navodi nas dobro obavijesteni izvor iz Vlade Srbije, ima turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu.
U posljednja cetiri mjeseca sefovi diplomatije BiH, Turske i Srbije sreli su se cetiri puta. Prvi zajednicki susret odrzan je u oktobru u Istanbulu, kao i naredni u novembru, dok su se trojica ministara treci put sastali u decembru u Sarajevu. Do posljednjeg trilateralnog susreta doslo je 15. januara u Beogradu kada je glavna tema ministara inostranih poslova Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske, Vuka Jeremica, Svena Alkalaja i Ahmeta Davutoglua, bio sporni tekst rezolucije o Srebrenici.
Cesti susreti ova tri ministra dokaz su njihove rijesenosti da se poboljsa stabilnost u regionu. Znacajnu ulogu u tome ima Turska koja u sklopu svoje nove i ambiciozne vanjskopoliticke doktrine pridaje naglasen znacaj Balkanu. Turski sef diplomatije jasno je stavio do znanja da je od SAD-a dobio podrsku da posreduje u BiH i da je Ankara zaduzena za normalizaciju odnosa na Balkanu. Turska, kako navodi nas izvor iz MIP-a BiH, svojim angazmanom nastoji da otkoci proces reformi u BiH. Inace, na redovnim sastancima ova tri sefa diplomatije najvise govora bude upravo o problemima u Bosni i Hercegovini, odnosno slozenoj situaciji u nasoj zemlji koja je dodatno pogorsana najavom referenduma u Republici Srpskoj. Turski sef diplomatije pri tom ima uloga „posrednika za normalizaciju odnosa Srbije i BiH".
Usvajanje deklaracije o Srebrenici trebalo bi znatno doprinijeti otopljavanju odnosa izmedju BiH i Srbije, te da se prevazidu brojni problemi izmedju dvije drzave, izrazio je vise puta minister inostranih poslova Srbije Vuk Jeremic.
"Srbija i Turska zele stabilnu i funkcionalnu Bosnu i Hercegovinu, koja ce biti u prilici da ubrza svoj proces evropskih integracija. Stabilizacija BiH trenutno je jedan od najvecih politickih izazova na Balkanu. Zelimo najbolje moguce odnose sa BiH", uvjeravao je Vuk Jeremic prije mjesec dana u Sarajevu clana Predsjednistva BiH Harisa Silajdzica. Sastanak je trebao trajati dvadeset minuta, ali razgovor se, kako saznajemo, oduzio na sat vremena. Na pitanje Jeremica sta Srbija treba da poduzme kako bi se odnosi izmedju BiH i Srbije poboljsali, Silajdzic je kazao: "Da usvojite rezoluciju o Srebrenici i imenujete ambasadora BiH u Beogradu". Na to je Jeremic nonsalantno kazao: "Smatrajte to zavrsenim!"
Radoslav Stojanovic, strucnjak za Medjunarodno pravo
SRBIJA MORA DA OSUDITI DOKAZANI GENOCID U SREBRENICI
Radoslav Stojanovic, strucnjak za Medjunarodno pravo i sef tima za odbranu Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde po tuzbi BiH za genocid, za nas list kaze da ce Skupstina Srbije usvojiti deklaraciju o Srebrenici, a ne rezoluciju kako se to u javnosti spominje. Razlika izmedju ova dva dokumenta, kako tvrdi, vrlo je znacajna.
"Deklaracija je misljenje ili izjava bez obaveza, dok je rezolucija ipak jedan pravno vazeci akt koji se priblizava snazi zakona. Ja ne ucesvujem u pravljenu teksta deklaracije, ali moje misljenje je da u tekstu treba da stoji da je u Srebrenici izvrsen genocid i da po presudi Medjunarodnog suda pravde Srbija nije odgovorna za taj genocid, ali donosi deklaraciju kojom osudjuje genocid koji je izvrsen u Srebrenici i postuje presudu Medjunarodnog suda pravde. Srbija treba da osudi genocid iz moralnih razloga. Takav jedan tekst bi mogao da prodje u Skupstini Srbije. Mi smo dobili deklaratornu presudu bez efekta i sankcije pred Medjunarodnim sudom i trebamo je ispostovati kako bi Medjunarodnoj zajednici pokazali da smo ozbiljna drzava. Iako sam pred sudom branio stav da u Srebrenici nije izvrsen genocid nego zlocin protiv covecnosti, ja sam prihvatio ono sto je sud presudio jer to je lojalnost drzave prema organima ciji je ona clan.
Ukoliko bi bila doneta Deklaracija u kojoj ne bi stajalo da je to bio genocid, to bi bilo ocenjeno u svetskom javnom mnjenju kao cin koji na neki nacin abolira jednu predstavu o tome da je izvrsen genocid".
Mirha Dedic (Slobodna Bosna)
|
