28.11.2010
Zasto bi na to pristala Republika Srpska, pod firmom stvaranja toboze funkcionalnije drzave BiH, koja navodno samo centralizovana i unitarna moze uci u EU i koju jedino zele muslimani Bosnjaci, dok takvu BiH odbijaju Srbi i Hrvati
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata i u prethodne cetiri i po godine premijer Republike Srpske Milorad Dodik od 15. novembra je predsednik Republike Srpske. Na opstim izborima, odrzanim 3. oktobra, Dodik je dobio 319.618 ili 50,52 odsto glasova biraca. Pre Dodika funkciju predsednika RS obavljali su dr Radovan Karadzic, Biljana Plavsic, Nikola Poplasen, Mirko Sarovic, Dragan Cavic, Milan Jelic i Rajko Kuzmanovic. Nova funkcija bila je povod da sa predsednikom Dodikom za „Politiku” otvoreno razgovaramo o aktuelnim politickim i ekonomskim temama.
Prvi put su u RS najveca vladajuca i opoziciona partija – SNSD i SDS – napravili platformu o usaglasenom politickom delovanju u zajednickim organima BiH. Sta vas je motivisalo da povucete ovaj potez?
Mislim da je ovaj potez bio iznenadenje samo za neupucene u politicke prilike u Bosni i Hercegovini. Mi smo i u prethodnom periodu sa SDS-om imali gotovo jedinstven nastup u Sarajevu, i bez potpisane platforme, na svim vaznim pitanjima za RS. Potpisujuci platformu mi smo i pred javnoscu Republike Srpske, i pred svojim partnerima u Federaciji, prvi put formalizovali zajednicke stavove, pre svega motivisani potrebom da RS bude predstavljena jednim glasom na nivou BiH, da afirmisemo politiku RS, a ne da se politika kreira u Sarajevu, a onda spusta na nivo RS. Samo resenja koja se unapred dogovore u Banjaluci mogu biti predmet razgovora u Sarajevu. Od sada ce u zajednickim organima BiH Republika Srpska imati jedinstven glas. U Sarajevo idemo kao strana, kako je definisano i Dejtonskim sporazumom.
Cak je i americka drzavna sekretarka Hilari Klinton kazala da brigu o BiH i njenom unutrasnjem uredenju treba da preuzmu domaci politicari. Da li je moguc dogovor unutar BiH i pod kojim uslovima?
Mislim da tzv. medjunarodna zajednica sve vise shvata da se u BiH silom i nametanjem ne postizu ni odrziva, ni dobra resenja. Na tom fonu je i nedavna izjava gospode Klinton. Licno bih voleo da su do tog saznanja dosli ranije,sto bi BiH izvelo iz stanja poluprotektorata. Od institucije predvideneAneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma,koja se zove visoki predstavnik,koji je bio zaduzen da nadgleda provodenje sporazuma, dosli smo u situaciju da i oni njegova kancelarija, poznata kao OHR, samovoljno, protivzakonito i bestidno menja medunarodni sporazum.Od necega sto je trebalo da bude deo resenja, visoki predstavnik, iza koga stoji veliki broj najmocnijih drzava sveta, postao je izvor gotovo svih problema u BiH. Svojim delovanjem je prakticno unistio dijalog domacih politicarai onemogucio postizanje unutrasnjeg konsenzusa. Sve dok bilo koja od etnickih grupa u BiH bude u njemu videla advokata i sve dok neki budu mislili da ce visoki predstavnik nametanjem zakona ispunjavati njihove politicke zelje i zahteve, BiH ce stajati u mestu. A svako stajanje u mestu je u stvari nazadovanje. Uslov za dogovor je vrlo jednostavan. Da za sto sednu oni koji su dobili mandat naroda koji ih je birao. A ne medunarodni posrednici ili izaslanici, sa unapred pripremljenim resenjima, koja su pisana izvan BiH,i koja po pravilu odrazavaju zelje samo jedne, bosnjacke strane u BiH. Eventualne nametnute zakone od visokog predstavnika mi odbacujemo i ne prihvatamo. To smo vec ucinili sa Inckovim „zakonom“, o struji za Brcko.
Sporazum izmedu HDZ-a BiH i HDZ-a BiH 1990. bio je ocekivan. Da li je za Vas iznenadenje najava koalicije Socijaldemokratske partije BiH i Stranke demokratske akcije?
Ponovni izbor Zeljka Komsica za hrvatskog clana Predsednistva glasovima Bosnjaka kod Hrvata u BiH je samo produbio vec postojecu frustraciju. Tako da je sporazum dva HDZ-a u BiH za mene bio potpuno ocekivan. Grupisanje i na bosnjackoj politickoj sceni takode je bilo ocekivano. Imajuci u vidu odnose izmedu bosnjackih stranaka, ili preciznije odnose lidera tih stranaka, koalicija SDP i SDA nije neocekivana. U stvari, stvaranje tzv. tri nacionalna bloka samo odrazava situaciju u BiH.
Sve dosadasnje koalicije u zajednickim organima BiH bile su matematicke. Ima li izgleda da se napravi programska koalicija?
Tesko je i zamisliti situaciju u kojoj bi BiH, duboko podeljena u svakom smislu, okupila potreban broj stranaka u tzv. programsku koaliciju, onako kako je zamisljaju u Sarajevu, i kako je zamislja medunarodna zajednica. Mi u Sarajevo jednostavno idemo da preuzmemo ono sto nam pripada, i da ucinimo sve na jacanju Republike Srpske. Ako imate bosnjacke politicke partije koje teze ka centralizaciji i unitarizaciji zemlje, s jedne strane, i recimo srpske koje se zalazu za decentralizovanu drzavnu zajednicu, sa autonomijom koju RS ima po Dejtonskom mirovnom sporazumu, koji bi to program mogao samo predstavnike ova dva naroda okupiti u tzv. programsku koaliciju. Kada tome dodate i predstavnike treceg naroda, koji je poprilicno isfrustriran svojim polozajem u Federaciji BiH, onda vase pitanje zadire u domen gotovo nemoguceg. Zato smatram da bi na zajednickom nivou trebalo da dogovorimo i sprovedemo ono sto nije sporno ni za jedan od tri konstitutivna naroda.
Da li bi privredno jacanje i podizanje zivotnog standarda gradana doprinelo politickoj stabilizaciji BiH?
BiH nije politicki nestabilna drzava. Ona ima sve institucije koje su potrebne jednoj drzavi da funkcionise. To je drzavna zajednica u kojoj proces donosenja odluka mozda ide nesto sporije nego u nekim drugim drzavama, ali taj proces donosenja odluka odrzava BiH. Svakako da je jacanje privrede i podizanje zivotnog standarda jedan od najvaznijih prioriteta u RS, a verujem i u drugom delu BiH. Medutim, nisam siguran da bi i sa standardom najrazvijenijih drzava Evropske unije BiH uspela da brzo i lako resi neka od vaznih politickih pitanja.
Nedavno je obelodanjeno istrazivanje Galupovog instituta prema kojem 88 odsto gradjana RS podrzava njenu secesiju od BiH.
Da nije bilo od luka visokih predstavnika kojima je, suprotno medunarodnom pravu, i mimo volje Republike Srpske, menjan Dejtonski sporazum, verujem da bi broj onih koji podrzavaju secesiju RS od BiH bio znatno manji. Republika Srpska nije nezadovoljna izvornim Dejtonskim sporazumom i nadleznostima koje je tim sporazumom dobila. Rezultate ovog istrazivanja razumem kao nezadovoljstvo gradana RS stalnim insistiranjem na reviziji Dejtonskog sporazuma. Rezultati tog istrazivanja se mogu protumaciti i kao odgovor srpskog naroda na sve cesce pritiske za izmenom Ustava BiH, odnosno pozicije RS koju je dobila Dejtonskim sporazumom. Ne postoji nijedna autonomija u svetu koja je sama sebe ukinula ili razvlastila. Zasto bi na to pristala Republika Srpska, pod firmom stvaranja toboze funkcionalnije drzave BiH, koja navodno samo centralizovana i unitarna moze uci u EU i koju jedino zele muslimani Bosnjaci, dok takvu BiH odbijaju Srbi i Hrvati. Kada bi se ostvarili ciljevi za unitarizacijom, onda bi takva BiH lako skliznula u islamsku drzavu, koju je u svojoj „Islamskoj deklaraciji“ najavio i promovisao Alija Izetbegovic. Tesko je sada negirati da je njegov sin Bakir Izetbegovic nije procitao i ne cuva to porodicno blago, koje je kao zavet preuzeo od oca. Uostalom, nedavno je izjavio da je njegova politika politika njegovog oca, dakle sprovodenje „Islamske deklaracije“, koja nesumnjivo stoji na centralnom mestu njegovog stola.
Prvi zamenik visokog predstavnika americki diplomata Roderik Mur nedavno je izjavio da je impresioniran liderima RS. Njegov prethodnik Rafi Gregorijan je bio Vas najzesci kriticar. Da li Murova izjava znaci promenu stava americke administracije prema Vasoj politici?
Rafi Gregorijan ovde nije bio sluzbenik Stejt departmenta, kao sto to nije ni Roderik Mur. Tako da se izjave i delovanje i jednog i drugog ne mogu staviti u kontekst americke spoljne politike. Rafi Gregorijan nije bio moj najzesci kriticar. On je bio najveca stetocina po BiH i sve njene gradane, ali i na izvestan nacin sramota za jednu takvu veliku i demokratsku drzavu iz koje je dosao ovde. Gospodin Roderik Mur u svom nastupu, za razliku od svog prethodnika, pokazuje zelju za pronalazenjem resenja i zelju za postizanjem dogovora. Ocekujem da ce se nasa saradnja odvijati u pravcu trazenja resenja, a ne stvaranja bespotrebnih problema. Ali nemojte zaboraviti da je on prvi zamenik visokog predstavnika, institucije koja je ovde izgubila svaki kredibilitet.
Vi ste kazali da svaka zrtva zasluzuje postovanje, a svaki zlocinac osudu. Ima li izgleda da bosnjacki i hrvatski politicari u BiH prihvate ovakav stav?
Da bi se doslo do pomirenja neophodno je doci do istine. Kada se utvrdi istina, lisena politizacije, logican sled stvari nalaze sudenje svima koji su u proteklom gradanskom ratu pocinili ratne zlocine. Izvinjenja i zaljenja su akti dobre volje, i svakako da su dobrodosla na svim stranama. Ja ipak dajem prednost sudskim procesima u kojima ce svako, bez obzira kom narodu pripadao, morati da odgovara za svoja nedela, koja ne zastarevaju. To je jedini nacin da potomci zrtava dobiju kakvu takvu satisfakciju, zrtve pijetet, a zlocin zasluzenu osudu. Mislim da se poslednjih godina o tome mnogo govorilo, a malo konkretno radilo. Kada to kazem mislim prvenstveno na zlocine pocinjene nad srpskim narodom u BiH, cime ne zelim da amnestiram nijednog pojedinca koji je krijuci se iza srpskog naroda pocinio zlocine. Kada ce i da li ce i kod drugih u BiH sazreti svest o potrebi osude svakog zlocina, i insistiranja na sudenjima svima koji su ih pocinili, to je pitanje za druga dva naroda, ili njihove predstavnike. Verujem da na to necemo dugo cekati, i da cemo u buducnosti slusati manje price, a gledati konkretna sudenja, konkretnim zlocincima za zlocine koje su pocinili.
Kako, sa regionalnog aspekta, ocenjujete politicko delovanje predsednika Srbije Borisa Tadica i Hrvatske Ive Josipovica?
Oba predsednika u region su doneli novi optimizam i novu nadu. Dobri odnosi Srbije i Hrvatske su preduslov stabilnosti celog regiona, pa i BiH. Za nas mir i stabilnost nemaju alternativu. U tom smislu mi samo mozemo da pozdravimo i podrzimo i predsednika Tadica i predsednika Josipovica, i sve napore koje cine da se odnosi u regionu normalizuju.
Najavili ste da ce ova godina biti godina realne ekonomije. Sta je RS neophodno da bi se njena ekonomija oporavila i postala jedan od kljucnih oslonaca njenog opstanka i koje su to grane u kojima vidite sansu RS?
Od ekonomskih potencijala i sansi za nas sveukupan privredni razvoj izdvojio bih sektor poljoprivrede i energetike. To je prostor na koji najvise racunamo u godinama koje su pred nama, ne iskljucujuci naravno i razvoj u drugim oblastima. Mnogo projekata, posebno infrastrukturnih, zapocela je vlada na cijem sam celu doskora bio. Ocekujem da se svi projekti privedu kraju i pokrenu novi. U planu je i reindustrijalizacija, koja ce naravno lakse ici ukoliko privucemo strane ulagace, koje ocekujemo, jer imamo najpovoljnije poreske stope u regionu, a i veliki broj nasih propisa prilagodili smo evropskim.
-----------------------------------------------------------
Ko je uopste Danis Tanovic
Sarajevski reditelj Danis Tanovic i osnivac Nase stranke nazvao Vas je fasistom i idiotom. Takode rekao je da to sto narod masovno glasa za vas i SNSD zahteva duboko psiholosko istrazivanje i obrazlozio da je njegov utisak da narod ne pristaje da otvori oci i shvati sta se dogada. Kakav je Vas komentar na ovu izjavu?
Ko je uopste Danis Tanovic?! Znam da je vodio neku minornu politicku stranku koja je dozivela izborni poraz i koja se sada raspada. Kazu i da je reziser? Ali, verujte mi, samo je jedan velemajstor rezije koga iskljucivo cenim. To je Emir Kusturica. Na takve kao sto je Tanovic ne gubim vreme. On je dobio politicki motivisane nagrade.
Foto T. Janjic
Autor: Boro Maric
| 
