Samo 15 posto ljudi u Srbiji odgovorilo je da je u julu 1995. u Srebrenici ubijeno vise od 7000 civila i ratnih zarobljenika
08.12.2009
Iva Martinovic
Broj gradjana Srbije koji se protive saradnji sa Haskim tribunalom u znatnom je porastu i danas vise od 70 posto njih ima negativan stav prema tom sudu, smatrajuci ga nelegalnim i antisrpskim.
Prema poslednjem istrazivanju, 64 posto gradjana protivi se izrucenju Ratka Mladica, dok vise od polovine smatra da nije odgovoran za zlocine za koje je optuzen. Samo 15 posto ljudi u Srbiji odgovorilo je da je u julu 1995. u Srebrenici ubijeno vise od 7000 civila i ratnih zarobljenika.
Stavovi gradjana prema svemu sto se tice Haskog tribunala i obaveza Srbije prema tom sudu crvene se u poslednjim rezultatima istrazivanja javnog mnjenja pod negativnom oznakom.
Svetlana Logar iz agencije Ipsos stratedzik puls pojasnila je podatke koji su, prema sopstvenim priznanjima, zabrinuli prisutne predstavnike vlasti. Velika vecina gradjana ne podrzava ih kada tvrde da cine sve kako bi Ratka Mladica izrucili Tribunalu. Istovremeno kada ih pitate:
“Da li znaju za koje je zlocine optuzen, oko 30 posto gradjana nije moglo da navede nijedan zlocin. Vrlo slicni stavovi i o njegovoj odgovornosti – 56 posto smatra da nije odgovoran. Oni smatraju da je to jedan neobjektivan, nepravedan, pristrasan sud. U sustini, poenta svega je da uglavnom smatraju da je to jedan antisrpski sud.”
URODJENA ODBOJNOST
Nadlezni su saglasni da ove podatke treba shvatiti kao ozbiljno upozorenje. Oni, prema misljenju Dusana Ignjatovica iz Vladine kancelarije za saradnju sa Hagom, pokazuju da srpsko drustvo i gradjani pokusavaju da nadu lak izlaz iz realnosti:
“Meni se cini da nedostaje jedan osnovni, bazicni projekat koji bi se na engleskom mogao nazvati ‘transitional justice for dummies‘. Znaci, na vrlo niskom nivou da se objasni zasto se sve ovo ustvari radi. A radi se, bar ja tako shvatam svoj posao, zato sto hocemo da normalizujemo ovo drustvo, a to znaci da ljudi treba da zive u realnosti. I da ti pokloni koje su nam donosili, tih 7 000 glava iz Srebrenice, da to ne mozemo da prihvatimo i da ti ljudi za to treba da odgovaraju.”
O stavovima gradjana po pitanju da li treba da odgovaraju najbolje svedoci podatak da samo 27 posto njih smatra da je ono sto se dogodilo u Srebrenici genocid:
“Samo 12 posto gradjana misli da je bilo ratnog zlocina u tome sto je Sarajevo bilo preko hiljadu dana pod opsadom. Naravno, mnogo vise znamo i mnogo vise verujemo kada su u pitanju zlocini nad Srbima. To je na primer Oluja i Bljesak, dramaticna razlika - 86 posto.”
Uzroke, prema misljenju analiticara, treba traziti pre svega, u opstoj atmosferi u srpskoj javnosti, u kojoj se odgovorni tretiraju kao heroji. Vojin Dimitrijevic iz Beogradskog centra za ljudska prava ukazuje na bitne aspekte:
Svetlana Logar Foto: Vesna Andic
“Jedna urodjena odbojnost prema tome da je pripadnik ove nacije kriv. Drugo, imate medije. Doktor Dabic je uhapsen kao doktor Dabic, kao neki covek koji tihuje i leci i vrlo se malo zna zasto je uhapsen. I to stvara onaj utisak da je Haski tribunal neka vrsta Moloha, koji jednom mesecno mora da pojede jednog Srbina i mi to moramo da damo. Onda je odgovorna i sama vlast u Srbiji. Isto tako, mozete da se pitate i sta je ucinio sam Tribunal jer on ima manu da se bavi jednom sredinom koju ne poznaje dovoljno.”
PRAVA ADRESA POLITICKE ELITE
Iako se protive saradnji sa Hagom, gradjani Srbije ne pokazuju interesovanje ni za sudjenja odgovornima pred domacim sudovima. Portparolka Okruznog suda u Beogradu Ivana Ramic:
“Ono sto je meni bilo iznenadjujuce je da 71 posto ispitanika ne zna da navede nijedno sudjenje za ratne zlocine.”
U skladu sa tim, mali je broj ljudi u Srbiji koji smatra da je suocavanje sa dogadjajima iz rata vazno za buducnost zemlje. I oni koji se za to zalazu velikim delom smatraju da je to vazno da bi se pokazalo da Srbi nisu krivi za zlocine koji im se pripisuju. Portparol Tuzilastva za ratne zlocine Bruno Vekaric priznaje:
“Apsolutno nam se cini da postoji i deo nase odgovornosti zasto je to tako.”
Pravni savetnik za ratne zlocine u misiji OEBS-a Ivan Jovanovic ipak smatra da su prava adresa politicke elite u Srbiji, potpomognute jakim uticajem nacionalistickih stranaka:
“Ukoliko pocnu i drzvani organi i politicari da preuzimaju odgovornost i da priznaju da se nesto dogodilo, mnogo su vece sanse da ce to dopreti do obicnih ljudi, i da ce to prihvatiti kao nesto sto je prosto utvrdeno kao realnost.”
Vojin Dimitrijevic Foto: Vesna Andic
Za razliku od onih koji se bave ratnim zlocinima i koji su spremni da pronadju svoju ulogu u rezultatima najnovijih istrazivanja, takvi su jos uvek retki medju politicarima u Srbiji.
Bruno Vekaric: Apsolutno nam se cini da postoji i deo nase odgovornosti zasto je to tako. Foto: Vesna Andic
(Slobodna Evropa)
|
