14.06.2010.
Posljedice presude za genocid u Srebrenici
Srbija razgovara
Miljenko Dereta: Odlaganje hapsenja Mladica vise se nece tolerisati.
Vladislav Jovanovic: Otezava se borba RS da ocuva dejtonske pozicije
Na do sada najvecem postupku pred sudom u Hagu, koji je trajao 425 dana, tribunal je izrekao i do sada najvise kazne za zlocin u Srebrenici – na dozivotnu zatvorsku kaznu osudeni su oficiri Vojske Republike Srpske Vujadin Popovic i Ljubisa Beara. Sudsko vece proglasilo je jos petoricu pripadnika te vojske odgovornim za zlocin u Srebrenici u leto 1995. godine i potvrdilo da je pocinjen genocid.
Sudije su ocenile da su„razmere i priroda operacije ubijanja, sa ogromnim brojem ubistava, sistematski i organizovani nacin na koji je ubijanje sprovedeno, ciljani i bespostedni progon zrtava i jasna namera da se eliminise svaki muslimanski muskarac koji je zarobljen ili se predao dokazuju, van svake sumnje, da je to bio genocid”.
Iako je presuda doneta u prvom stepenu i nije konacna, direktor Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju s Haskim sudom Dusan Ignjatovic je rekao„da su i Medunarodni sud pravde i tribunal zauzeli stanoviste da se u Srebrenici u julu 1995. godine dogodio genocid nad bosnjackim stanovnistvom i bez obzira da li se ta pravna kvalifikacija nekom svida ili ne, bice veoma tesko da se ona izmeni”.
O posledicama ove presude za odnose na prostoru nekadasnje Jugoslavije, pomirenju u regionu i suocavanju s prosloscu razgovaramo s bivsim ministrom spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislavom Jovanovicem i direktorom Gradanskih inicijativa Miljenkom Deretom.
Politika: Prema kvalifikaciji presude, u Srebrenici je pocinjen genocid. Moze li ova presuda imati eventualne neprijatne reperkusije po Srbiju?
Jovanovic: U ovoj presudi jezauzet cvrsci stav nego u slucaju generala Krstica po pitanju genocida. Tamo je jedan clan sudskog veca izdvojio stav, izjasnivsi se da nije bilo genocida. Podsecam na nasu deklaraciju u parlamentu o Srebrenici koja je bila vetar u leda Tribunalu i mozda uticala na neke koji nisu bili sasvim ubedeni.
Politika: Na koga mislite?
Jovanovic: Na clanove sudskog vece. Ako je neki clan i imao otpor toj kvalifikaciji, kao sto imaju mnogi u svetu, posle cinjenice da je maticna drzava Srbija stala iza Haskog tribunala i makar indirektno podrzala tu kvalifikaciju o genocidu, taj otpor je nestao.
Dereta: Ne mislim da se tu radi o ucvrscivanju stava, vec o utvrdivanju novih cinjenica. Na sudenju je prezentovano desetine hiljada stranica dokaznog materijala tokom tri godine i to je ucvrstilo vece da je pocinjen genocid. Ne mislim, takode, da na sudije Haskog tribunala utice deklaracija nase skupstine. Ona ne utice na nasu javnost, a kamoli na tribunal. Takode, ta deklaracija nominalno ne priznaje da se dogodio genocid.
Jovanovic: Ali priznaje indirektno.
Dereta: Zanimljivo je da posle svake presude o njima razgovaramo kao da su one rezultat necije dobre volje, nekog pritiska, a ne polazimo od pretpostavke da je to pravi i nezavisan sud. Nisam sklon da tumacim presude, vec zasto se to dogodilo. Nama je inace tesko da razumemo da je genocid u Srebrenici pitanje Evrope, a ne samo Srbije, Bosne ili Balkana. On se dogodio naocigled i uz prisustvo Evrope.
Jovanovic: Dobro ste rekli, to je jedan od najvaznijih dogadaja na evropskom tlu. Ali, istorije radi, tamo su prethodili dogadaji koji se takode mogu smatrati zlocinom protiv mira, ako ne najvecim ratnim zlocinom. Recimo, nacin na koji je EZ likvidirala SFRJ protiv volje vecine njenog stanovnistva, samo da bi zemlje zapada koje su priznale secesionisticke republike bile zasticene kritika da su priznale secesiju. To je bio zlocin protiv medunarodnog prava. Zatim, agresija NATO na Jugoslaviju je zlocin protiv mira i covecnosti, iz koga izviru svi drugi zlocini. Ta dva dogadaja nisu potresli Evropu nimalo.
Dereta: Mislim da su to neuporedivi dogadaji u mnogo cemu. Cini mi se da, kad god dodemo do delikatnog pitanja odgovornosti za Srebrenicu, mi smo skloni da ga eskiviramo time sto cemo se pozivati na nepravde ucinjene Srbiji, na krsenje medunarodnog prava, sve izbegavajuci temu odgovornosti u Srebrenici. Neuporedivo je ubijanje i proterivanje stanovnistva s bilo cim drugim. Jasan znak iz ove presude je da Evropa i svet nece odustati od pitanja odgovornosti za Srebrenicu, da je to prelomna tacka i da se nase odlaganje hapsenja Mladica vise nece tolerisati jer to zaista postaje tragikomicno.
Jovanovic: Ako postoji odlaganje. Nasa strana tvrdi da ne postoji.
Dereta: Sada vreme pokazuje da mi ne mozemo, a ja bih rekao da necemo, da uhapsimo Mladica. Mi smo spremni da zrtvujemo mlade vojnike da bismo sacuvali jedan mit, jedno poremeceno poimanje svesti o istoriji. Australija je za dva meseca uspela da nade Kapetana Dragana, koji je ko za kakav profesionalni skrivac i vojnik.
Jovanovic: Eskapizam koji ste pomenuli delimicno stoji. Ali on je pre posledica jedne asimetricne odgovornosti i krivice koji zeli da se pripise srpskom narodu od pocetka jugoslovenske krize pa do danas i to se cini u projektu koji je vrlo studiozan i u koji se uklapa Haski tribunal.
Politika: Posle ove presude srebrenicke majke su bile nezadovoljne, smatrajuci da su kazne preblage, dok su predstavnici RS konstatovali drugacije: da je to politicki sud, sud nepravde. Da li je ovom presudom pravda zadovoljena i moze li se u slucaju Srebrenice uopste govoriti o zadovoljenju pravde?
Jovanovic: Ja razumem reakciju srebrenickih majki koja je ljudska, moralna i ispravna. Nimalo ne umanjujem taj uzasni i neoprostivi masakr koji ce trajno da bude sramota za sve nas Srbe.
Politika: Zasto je delu intelektualne i politicke javnosti tesko da izgovori rec genocid?
Jovanovic: Ja bih prihvatio da to bude genocid kada bi me neko uverio da je namera o unistenju bosnjackog naroda utvrdena. Ja ne iskljucujem da je u glavama nekih pojedinaca i takva namera postojala. Da je negde nadeno, u nekom dokumentu, ili presretnutim dokumentima, da se planira unistenje ili smanjenje bosnjackog naroda, kao deo projektovane politike, mogli bismo da govorimo o genocidu. Ali, ja taj dokument nigde nisam video.
Dereta: Dokumenta postoji u ovim presudama, gde se govori o ubistvima i prisilnom preseljenju zena i dece. Znaci, ciscenju teritorije. To je deo definicije genocida i ja nemam nikakvu dilemu. Ako je neko imao dilemu, posle ove presude…
Jovanovic: Ali, dogodilo se etnicko ciscenje Srba u Hrvatskoj. Oko 400.000 ljudi su otisli tokom gradanskog rata, a niko to ne kvalifikuje kao genocid. Preko toga se na zapadu prelazi kao preko ne tako vazne cinjenice. Pasioniranost na zapadu za slucaj Srebrenice je nesrazmeran s ravnodusnoscu koji prate neke druge slucajeve genocida, iako ni to nije utvrdeno, kao u slucaju Srba iz Hrvatske.Kod srpskog naroda se zato stvara osecaj nepravicnosti u tretmanu i odgovornosti za zlocine. Taj zelja sa zapada da se asimetrija po svaku cenu nametne i da srpska javnost to prihvati, izaziva podsvesni i latentni otpor.
Proces izmirenja u regionu i zakopavanje ratnih sekira, koja je najvaznija stvar, podrazumeva i reviziju te asimetricnosti.
Politika: Da li mislite da ova presuda zaista moze ubrzati proces pomirenja u regionu?
Jovanovic: Put ka pomirenju bi bio najbolji kada bi se prethodno dogovorili Srbija i Hrvatska i tri naroda u Bosni da se u parlamentima donesu deklaracije kojima ce se osuditi zlocini nad drugim narodima. Ne da bi se postigla ravnoteza u pocinjenim zlocinima, ali da bi se stvorila psiholoska osnova za okretanje ka buducnosti. Ovako se stalno jedna strana drzao na nisanu i njoj pripisuju najveci grehovi.
Dereta: Jako je tesko menjati psihologiju zrtve. A BiH jeste dozivljena kao najveca zrtva ovih ratova i jeste bila najveca zrtva. Pomirenje po meni znaci ziveti s prosloscu koja nam se dogodila, a Srebrenica je postala deo naseg zajednickog iskustva i nase istorije. Pomirenje znaci ziveti s takvim nasledem. I mi kao drustvo moramo da se pripremimo i da funkcionisemo s takvim nasledem. Nazalost, imamo primere u istoriji da su se narodi nalazili u slicnoj situaciji i prilagodili svoje obrazovne sisteme, nacin zivota i sistem vrednosti toj proslosti, u kojoj su se sramno poneli u jednom trenutku i na tome gradili moderno drustvo, modernu politiku i odnose sa susedima.Imam zaista utisak da se ponasamo detinjasto u veri o nekoj apsolutnoj pravdi, jednakoj za sve. Taj detinjasti, ali opasan pristup istoriji vidim u reci koju ste upotrebili, a to je osveta. Jedna od najstrasnijih recenica u kontekstu Srebrenice jeste ono sto je izgovorio Mladic: „Evo nam prilika da se osvetimo Turcima”. To je toliko daleko od realnosti…
Jovanovic: …To je bolesno…
Dereta: …Tako je. Dakle, vi imate jednog bolesnog coveka koji se sveti Turcima za ne znam zasta. Za 500 godina sto smo ziveli pod njima veoma poslusno. Istovremeno nam to govori da je nas odnos prema okruzenju deo nekog naseg uverenja, a to postoji u onom sto ste govorili o raspadu Jugoslavije, da se mi svetimo drugima zato sto ne zele da zive s nama u Jugoslaviji. Ajde, kad necete s nama, e sad cete da vidite. Sada je trenutak da vam se osvetimo.
Politika: Koliko sam shvatio, vi smatrate da ova presuda ne moze ubrzati proces pomirenja, bar sto se nas tice?
Dereta: Mislim da se proces pomirenja odvija vrlo dobro i mislim da ce posle ove presude i BiH i Hrvatska umiriti svoje strasti. To, nazalost, nece doprineti da i mi na drugaciji nacin gledamo odgovornost ljudi koji su to pocinili jer za mene bi bilo logicno da se iz Haga zatraze tih dvadesetine hiljada stranica i da se ucine dostupne nasoj javnosti. Jer, mi o tome ne znamo skoro nista. Recimo, postoji u presudi pozivanje na dokument koji je potpisao Karadzic, tako da bi predocavanje takvog dokumenta nasoj javnosti pomoglo da razumemo sta se tamo dogodilo.
Politika: Gospodine Dereta, Vi taj dokument niste videli?
Dereta: Nisam, ali je dostupan. Ne mislim, inace, da je iko bio dovoljno glup da to stavi na papir, da napise – moja je namera da unistim jedan narod.
Jovanovic: Alibez toga ne mozete da utvrdite da je postojala genocidna namera. Mora da bude nepobitno utvrdeno, a ne priblizno ili pausalno.
Dereta: Tu se koristi drugi jezik: Hajde da ocistimo tu teritoriju, hajde da definitivno resimo taj problem.
Politika: Ako su posledice presude po Srbiju da se ona dodatno pritisne kako bi uhapsila Mladica, kakve posledice mogu biti po Republiku Srpsku i odnose u Bosni?
Jovanovic: Amerika izvodi glavni idejni projekat buduce slike Balkana, dok su NATO i EU saizvrsioci. Ona vrsi poteze prema nama u vise pravaca, a jedan je konstantni napor u Bosni da se RS odrekne dela svojih dejtonskih prerogativa i da prihvati odredeni stepen unitarizacije i centralizacije. Ovakva presuda, zajedno s nasom deklaracijom, istanjuje moralni polozaj RS u tim pregovorima i otezava im borbu da sacuvaju svoje dejtonske pozicije.
Dereta: Ja ne mislim da iza svega toga postoji neki osmisljeni plan o tome kako privesti Balkan u jednu sliku koja je u geopolitickom interesu Amerike, pa se sada vuku razni potezi, ukljucujuci i formulacije u Haskom sudu. To bi bio do te mere razraden plan, koji bi morao da iza sebe ima jednu nameru, koja, istina, leze na nas mentalitet, a to je da ova teritorija ima izuzetan znacaj u geopolitickim odnosima. A nas znacaj nije toliki.
Za Politiku
Aleksandar Apostolovski
| 
