24.01.2010.
Znam da nije lepo prepisivati, pa ni samog sebe, ali kad sam se vec dohvatio teme dozvolite mi da se citiram, u nedostatku boljeg izvora: Do pre neki mesec pricalo se o cetiri stuba na kojima se temelji srpska spoljna politika, a ovih dana aktuelna su cetiri fronta: Kosovo, Bosna, Hrvatska i Crna Gora, a moze i drugim redosledom. Dobro, jesu to povezane stvari i niko se nije mnogo zacudio sto se spoljna politika "vratila kuci"; nismo mi neka velesila da po ceo dan raspravljamo o ruskom i japanskom caru. Ispostavilo se da se temelji za stubove visoke politike grade u svom dvoristu i u najblizem komsiluku. Evropa, Amerika, Rusija i Kina, kako to gordo zvuci, ali ovde se radi o rvanju u balkanskom blatu. Poslednji udarac je uspostavljanje diplomatskih odnosa izmedu Crne Gore i Kosova, sto je, kao diplomatski kontraudarac, dovelo do povlacenja srpskog ambasadora.
Pre toga, srpskog ministra za Kosovo, kao nekog turistu bez vize i para za boravak, vratili su, dosta ponizavajuce, s granicne rampe s Kosovom.
Federalni deo Bosne trazi da Tadic pritisne Dodika, a uputno je razmisljati i o tome koliko su iskrene, a posebno koliko su delotvorne reci Ive Josipovica, novoizabranog predsednika Hrvatske, posebno kad mu negde polovinom februara objasne sta znaci americka politika ohrabrivanja priznavanja Kosova, sto su vec objasnili Milu Djukanovicu.
Poneti idejom o "cetiri stuba", domaci akteri politike sve cesce su se predstavljali kao regionalna sila, sto je nama lepo bilo cuti, ali susedi, poneki pouceni i iskustvom, tu ideju nisu primili sa odusevljenjem, pa kao da podmecu one cuvene klipove u tockove srpske diplomatske revolucije.
Pametna "nacertanija" ne dobosare se naokolo, tim pre sto ovo zahladjenje odnosa sa neposrednim okruzenjem moze imati jak uticaj na sve ostale poslove: od obicnog zivota ljudi preteklih u tom okruzenju do privrednih poslova u kojima ne treba biti narocito domisljat pa da se shvati da cemo robu lakse prodati komsijama nego Kini.
Kulminacija tog "pokreta otpora" protiv srpskog regionalnog liderstva mozemo pronaci i u najnovijoj najavi kosovarskog plana za reintegraciju severnog Kosova u pristinske institucije, a ta stvar je, tvrdi Taci, u "finalnoj fazi". Taciju ne veruju ni njegovi, pa sto bi mu mi verovali. Ali, politika pritiska ka definisanim nacionalnim interesima Srbije i sadrzana je u postavljanju sto veceg broja pitanja i tema, do onog broja koji prerasta kapacitete razumnog i mogucnog odgovora.
Deklaracija o Srebrenici jedan je od odgovora na pitanje staro 15 godina, toliko dugo je prevazilazilo kapacitete razumnog odgovora. A po svoj prilici bice dobra prilika da se ovi nasi porvaju izmedju sebe, kao sto se nicim izazvani pobise i oko NATO, a regionalni lideri ne setaju okolo s masnicama dobijenim u medjusobnoj tuci (Blic, 18. januar 2010).
Dragoljub Zarkovic
|
