15.05.2010.
Tadic ponizava Republiku Srpsku!
Intervju koji je pred vama dogovoren je posle dva kratka telefonska razgovora sa Aleksandrom Vucicem, Nikolicevim zamenikom i prvim operativcem Srpske napredne stranke. Nijedan nije trazio da mu se pitanja dostave unapred, nisu sugerisali teme, nisu trazili autorizaciju posle koje obicno od ranijih odgovora (iskrenih i nepragmaticnih) ponekad ne ostane ni slovo na slovu. Dok smo cekali Nikolica ispred njegove kancelarije u zgradi Narodne skupstine Republike Srbije, nazvao je Vucic izvinjavajuci se sto ce Nikolic kasniti cetrdesetak minuta. Na kraju je kasnio manje od dvadeset. Izvinio se i on. S druge stane, postoje cetiri visoka funkcionera Demokratske stranke, vladajuce partije u Srbiji, kod kojih pozivi/zahtevi/molbe za intervju Reporteru odavno hvataju prasinu; kod jednog vec dve godine. Uprkos desetini dogovora sa sekretaricama, portparolima, sefovima kabineta ili nekoj drugoj slicnoj „vezi“. Pismene molbe za intervju sa Vojislavom Kostunicom dok je bio premijer, upucivali smo ravno osam puta.
U nizu ocekivanih i iznenadujucih razloga za uspon Srpske napredne stranke, koju su Nikolic i Vucic osnovali septembra 2008. nakon razlaza sa Seseljevim radikalima, nacin ophodenja prema novinarima ne mora da znaci mnogo, ali mozda moze da oslikava razloge brzog uspona najmlade politicke partije u Srbiji. Ne samo da su u meduvremenu postali kljucni rival demokrata, vec su ih i pobedili u tri od ukupno pet gradova na poslednjim vanrednim lokalnim izborima u Srbiji.
Naravno, ne treba se previse zanositi: i Nikolicu i Vucicu i dan-danas precesto se omaknu bahatluci uvezbani u Seseljevim radionicama. Takode, jos manje se treba zanositi lakocom dogovora ovog intervjua: pet dana nakon sto se ovaj broj Reportera nade na kioscima, u Banjaluci se odrzava osnivacka skupstina Srpske napredne stranke Republike Srpske i ovo je dobra prilika za „uvodna izlaganja“. Ali, definitivno treba biti jako maliciozan pa ne primetiti evoluciju i Nikolica i Vucica – kako u ideologiji, tako i u manirima. Za nekog je to tapkanje u mestu, za nekog korak od sedam milja.
Novi reporter: O cemu ste poslednjih meseci pricali sa Draganom Kalinicem, koji je navodno, trebalo da stane na celo Srpske napredne stranke RS?
Nikolic: Videli smo se dva-tri puta, razgovarali o njegovom angazovanju u Srpskoj naprednoj stranci, nikad konkretno, nikad cak ni o pristupnici, a posebno nismo razgovarali o funkcijama. Zato sto bih zeleo da stranka u RS funkcionise kao i ovde: da svako moze da bude sve.
Novi reporter: Malo naivno zvuci to da ste s njim razgovarali o bilo kojoj drugoj funkciji osim o celnoj.
Nikolic: U stranci koju ja vodim sami clanovi moraju da izaberu predsednika. Znaci, nisam Kalinicu mogao da obecam prvu funkciju, posto ne znam da li bi ljudi u RS glasali za njega. Eto, toliko o demokratiji u Srpskoj naprednoj stranci. Evo, sada ne znam ko ce u Banjaluci 15. maja biti kandidat za predsednika SNS-a.
Novi reporter: Kako ste uopste dosli do njega… ili on do vas?
Nikolic: Nekakve kontakte su imali on i Aleksandar Vucic, pa sam se ja ukljucio. Inace se nas dvojica znamo odavno: jos dok je bio u SDS-u, a ja u SRS-u.
Novi reporter: U cemu se niste nasli?
Nikolic: Ne znam, moje poslednje informacije govore da je on formirao svoju stranku. Ostalo je na tome da razmisli da li mu odgovara da se uclani kod nas, pa da vidimo sta dalje.
Novi reporter: Srpska napredna stranka Republike Srpske, prvu skupstinu imace narednog vikenda. Da li ce na njenom celu biti neko zvucnije ime od Luke Kecmana ili Aleksandra Popovica?
Nikolic: Koliko ja znam, ne. Ali, to nije ni bio motiv za prvu skupstinu - odmah naci zvucno ime koje ce stranku da izvlaci na izborima. Ni ja nisam upoznat sa svim detaljima – prosto ne stizem da se svime bavim. Nisam ucestvovao u organizaciji stranke, npr. ne znam da li je neko kvalitetan grubo odbijen. Bice potrebno vreme da se stranka profilise, a i organi koje sada izaberemo uvek su podlozni reizboru.
Novi reporter: Na koje glasacko telo ciljate? Da li racunate na davnasnje birace SRSRS, na otimanje glasova od SDS-a ili na nesto trece?
Nikolic: U RS su sve stranke prepoznatljive - osim nase. Za svaku od njih znate sta ce da urade, jer su to vec uradile. Ipak, u RS nije dobro. Sto se tice nekadasnjih radikalskih biraca, mislim da njih vise i nema. Njima je dugo godina beogradska centrala bila tutor: znalo se da Mirko Blagojevic mora da bude u vrhu, a vi ostali kako god hocete. I to je eliminisalo mnoge kvalitetne ljude.
Novi reporter: Hocete li vi i Vucic ici na predizborne mitinge vase stranke u RS?
Nikolic: Gde budemo stigli, ici cemo. Mislim da je to podrska koju oni zasluzuju i treba im.
Novi reporter: Kako gledate na zahladivanje odnosa na relaciji zvanicnog Beograda i Banjaluke? Premijer Dodik u autorskom tekstu u najnovijem „NIN-u“ od predsednika Tadica prakticno trazi da prestane sa ubacivanjem klipova u njegove tockove, a Istanbulsku deklaraciju navodi kao kap koja je prelila casu.
Nikolic: Citao sam taj clanak u kome Dodik biranim recima pokusava da upozori na skrivenu opasnost pogorsavanja odnosa RS sa Srbijom. Po mom misljenju je to pogorsavanje nepotrebno, a uzrokuje ga Boris Tadic i ne znam zbog cega.
Sve je pocelo Deklaracijom o Srebrenici. I onda sam rekao da je to izazov za Srpsku naprednu stranku. Kao tamni vilajet: ako uzmes - pokajes se, ako ne uzmes - pokajes se.
Novi reporter: U kom smislu?
Nikolic: Ako bismo glasali za tu deklaraciju, sta da kazemo srpskom narodu? Ako je odbacimo, pola gradana Srbije bi reklo - u pravu su, pola - sta ovi bezumnici hoce. A u EU bi rekli – sta sad sa ovima dalje da radimo? Onda smo mi predlozili deklaraciju kojom su obuhvaceni svi zlocini i, apostrofiram, posebno zlocin u Srebrenici koji mi priznajemo kao veliki zlocin koji su pocinili neki Srbi.
Grupa oko DS-a je to brutalno odbacila, deklaracija je prosla bez nas, bili smo uzdrzani u tom glasanju. Ali, shvatio sam tada da Tadic radi nesto sto ne moze da objasni gradanima Srbije i to sam razumeo kao priblizavanje Turskoj. Vi se secate, Dmitrij Medvedev je proslog oktobra bio gost u Skupstini Srbije, posle nekoliko dana je trebalo da dode predsednik Turske i mi smo to nekako na fini nacin izbegli, ali je vec tada Turska ovde gurana kao srpski partner.
Novi reporter: Sta je Abdulah Gul tada nudio i trazio?
Nikolic: Turska se pojavila nudeci velike investicije, nudeci investicije u spomenike svog prisustva u Srbiji, buduce investicije u Raskoj oblasti, u Sandzaku, pod uslovom da se tokom aktuelne regionalizacije Srbije formira region Sandzak, sa vecinskim muslimanskim zivljem. Turska je prihvacena kao partner koji ce spreciti otpor Bosnjaka u Srbiji prema Deklaraciji o Srebrenici u kojoj nema reci „genocid”, koji ce podrzati Harisa Silajdzica na predsednickim izborima u BiH, a kome se zauzvrat dopusta da u Beogradu krene sa gradnjom nekog islamskog centra u cijem sklopu bi se nasla i nova dzamija Mehmed-pasa Sokolovic.
Mislim da o tome treba da se prica, makar na mene posle ovog intervjua skocili vrane i gavranovi. Znaci, sve to sad je dovelo do Istanbulske deklaracije, kako je zovu. Zamislite, neko iz Beograda ode u Tursku da govori o RS u sastavu BiH a da tamo nema nikoga iz RS – to je ponizavanje!
Novi reporter: Kako biste se vi ponasali prema Dodiku da ste na Tadicevom mestu?
Nikolic: Znam samo da su mi dva coveka odmogla da pobedim Borisa Tadic na predsednickim izborima. Jedan je Bogoljub Karic. On je moju pobedu u prvom krugu sprecio sa svojih 17 odsto glasova. Tad sam Tadicu bezao pet odsto i, da nije bilo Karica, vec u prvom krugu dobio bih vise od polovine glasova. Tadic me je posle pobedio u drugom krugu jer je Karic svojim biracima rekao da tako glasaju.
Drugi covek je Dodik: on me je bar dva puta sprecio u pobedi, ali ne mogu da kazem u kom procentu. Pojavljivao se ovde na Tadicevim mitinzima i ljudima na koje ima uticaj, koji su poreklom iz RS, sugerisao za koga da glasaju. Ja sam i tada govorio – „ako pobedim saradivacu sa Dodikom” a on bi mi onda odgovarao – „nemam o cemu da saradujem sa Tomislavom Nikolicem”. Evo i sada mu pruzam ruku. Pre neki dan, nakon mog intervjua na BN televiziji, javio mi se telefonom i rekao – „hvala na korektnosti”. Znaci, ko hoce da me prihvati - ja sam uvek korektan, ja sam uvek isti.
Milorad Dodik nikad nije imao jasan stav prema Srbiji, uvek je imao favorite. I da se desilo da na nekim prethodnim izborima ja pobedim, on bi imao problem jer se izjasnjavao protiv nas, a mi smo zeleli da saradujemo s njim. Znaci mnogo bi bolje bilo kad bi stranka koja pobedi u Srbiji imala veliki uticaj u RS. Zato sto mislim da RS tesko bez snazne podrske iz Srbije moze da opstane u ovim teskim vremenima. I videli ste, cim je Tadic zaokrenuo politiku, poceo pomalo da gurka u stranu RS, oseti se slabost RS. Ona nema zastitnika.
Novi reporter: Posto vi sad govorite otprilike ono sto Dodik i zeli da cuje u Beogradu, moze li se desiti da on, eventualno postane vas partner u Banjaluci? Dakle, saveznik opozicije u Srbiji, a da mu Tadic kontrira saveznistvom sa opozicijom u RS?
Nikolic: Dodiku bi najpametnije bilo da saraduje sa svim strankama u RS. I da saraduje sa svima u Beogradu, osim ako to nesto ne kosta RS. Znaci, on nema prava ovde da bira svoje miljenike i one s kojima nece. Mene su pitali s kojim strankama sad zelimo da saradujemo u Italiji, Francuskoj... A ja kazem: “A sto bih sad tamo delio te stranke? Pa, iduce godine kad pobede oni sto su bili u opoziciji, sta cu da kazem - ja sad saradujem sa opozicijom u Italiji?” Necu da biram.
Novi reporter: U Istanbulskoj deklaraciji apsurdna je stavka o podrsci ulasku BiH u NATO, a pri tom se Srbija zvanicno drzi stava o sopstvenoj vojnoj neutralnosti…
Nikolic: U Srbiji mnogo ljudi zeli da budemo u NATO-u, ali vecina na zeli. Mozda postoji realnost da ce jednog dana pred nas da budu stavljeni teski ispiti. Recimo, da Srbija ude u EU bez Kosova. To je prelomna tacka oko koje ce se ko zna kako resavati sudbina Srbije. Zasada niko ne sme da kaze da Srbija ulazi u NATO osim Sutanovca i Sreckovica, dva ministra koja su tu izleteli pa sad cute, ali ocigledno se favorizuje NATO. Nasi oficiri se skoluju tamo, prihvatamo NATO standarde, uvodimo naoruzanje po NATO standardima. Znaci jasno je da se nesto priprema. I ja sam razgovarao sa predstavnicima NATO-a. Kazu: NATO garantuje granice drzava koje su clanice NATO-a. Ja im odgovorim da nema problema, neka nas sutra prime sa KiM u nasem sastavu. Ali to je pod kontrolom UN-a, kazu oni. Znaci nas nema u NATO-u sa Kosovom. Zasto bismo onda bili u NATO-u?
Novi reporter: Kontroverzno je i insistiranje srpskog tuzioca za ratne zlocine Vladimira Vukcevica da se Ejup Ganic izruci Beogradu, dok istovremeno Tadic i sef diplomatije Vuk Jeremic odgovaraju da moze i Sarajevu, pod uslovom da se obezbedi fer sudenje.
Nikolic: Nemam nikakvu novu informaciju o Ganicu zato sto je to covek koji je odavno trebalo da bude u Hagu, a ne da mu sudi domace zakonodavstvo posto su to ratni zlocini koji potpadaju pod Hag. Kad je Tadicev odnos prema Ganicu u pitanju, mislim da njega polako hvata panika pred izbore u Srbiji. I ja sam u slicnoj situaciji docekivao izbore 2000. godine i znam kakva je panika kod onih koji mogu da budu lako pobedeni – da su spremni mnogo toga da ucine da bi obezbedili ponovo ono favorizovanje sa Zapada itd. I bice zaista licemerno i opasno ako se to bude prelamalo preko RS. Znate, uz stvaranje poledice prema RS, iz Beograda sada duvaju topliji vetrovi prema Hrvatskoj.
Novi reporter: Uveren sam da biste i vi bili voljni za susrete sa Josipovicem.
Nikolic: Morao bih da razgovaram s nekim ko vodi drzavu. Josipovic moze da bude simpatican covek, profesor univerziteta, moze da izgleda kao dobrica, i Sanader se tako cinio. Ali njegova drzava duguje Srbiji da resi pitanje Srba koje je proterala.
Novi reporter: Bili ste sef tima za odbranu Vojislava Seselja. Mozete li da predvidite epilog njegovog sudenja?
Nikolic: Ne mogu o tome da sudim zato sto, objektivno gledano, u Hagu nema nista objektivno. Da je objektivno, Seselj ne bi ni bio tamo. Zato sto bi nas milion moglo da bude pod istom optuzbom. Da je objektivno gledano, Krajisnik ne bi dobio 28 godina. Mozda ne bi mogao da bude ni osuden.
Novi reporter: Da li bi njegov eventualni povratak mogao da poljulja vasu poziciju?
Nikolic: Nimalo! Zato sto je Seselj stalno tu – radikalima se svih ovih godina rukovodi iz Haga. U parlamentu ste jednom prilikom mogli da vidite grotesknu scenu: Dragan Todorovic je na govornici, zvoni mu telefon, pogleda ga i kaze “ne mogu vise da pricam, moram da se javim sefu” i silazi sa govornice, izlazi iz sale da se javi Vojislavu.
Novi reporter: Kako Seselj zapravo operativno komunicira sa strankom u Beogradu?
Nikolic: Telefonom. U zatvoru imaju telefonsku govornicu na svakom spratu i moze da pozove u svako doba. Ima i privilegovani telefon koji ne placa kojim razgovara sa svojim timom za odbranu.
Novi reporter: I kako to izgleda – traje zasedanje parlamenta, a on vas zove deset puta dnevno?
Nikolic: Mene ne, ali je zvao mnoge zato sto su mu drugi bili informatori, pa ukrsta informacije. Svi oni su bili sitne duse i svi su mu govorili ono sto on zeli da cuje. Osim Vucica, koji je ponekad bio i pregrub kad bi govorio „car je go“. I vise niko drugi u stranci. Recimo, ranije ide neka emisija sa Seseljom, zavrsi se i on posle pet minuta zove i pita ih kakav je bio. „Bili ste izvanredni, sefe!“ A onda pita kako reaguje narod – „Izvanredno, sefe“. Pazite, posle pet minuta oni su vec znali da narod izvanredno reaguje na emisiju.
Dakle, i one grubosti, sva ona vredanja i ponizavanja, brutalna obracunavanja s mojom porodicom i sa mnom - on je dirigovao. A onda jedno vreme pomirljivi ton - on je dirigovao. Pa danas ponovo napade na mene – on diriguje. Grubosti prema DS-u – on je dirigovao. Saradnju s DS-om – on je dirigovao. Pricu o tome da je Tomislav Nikolic ludak koji govori da cemo da budemo u EU i da saradujemo sa Ruskom Federacijom – on je dirigovao. Danas isto to govori SRS, pa sam ih skoro pitao: Sto ste me, bre, izbacili kad sad prihvatate sve moje ideje? Kad sam govorio o „kuci sa dva ulaza“ – smejali su mi se. Danas govore o tome potpuno, otvoreno i objektivno. Sve to je Vojislav Seselj.
Novi reporter: Neki potresi se desavaju i medu radikalima. Pre neki dan je SRS podneo Skupstini Srbije predlog o utvrdivanju granica Srbije sa Hrvatskom na Dunavu. To je kod Backe Palanke, dakle, nekih 300 km istocno od one ranije granice „Velike Srbije”.
Nikolic: To je stranka koja je mene izbacila zato sto vise ne priznajem granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
Novi reporter: Kako ste svih tih ranijih godina vi pristajali na ta ponizenja koja vam je Seselj priredivao?
Nikolic: Prvo, to Srbija nije znala.
Novi reporter: Nevazno! Odrastao ste covek, imate porodicu, dodete uvece kuci i pogledate u ogledalo.
Nikolic: Tako je. Sve je to bilo. Priznajem.
Novi reporter: Pa, zasto?
Nikolic: Ja sam uz Seselja bio vise od 15 godina, i kada jeste i kada nije radio dobro. Ali, celo predsednistvo je znalo da sam ja prvi koji ce mu otvoreno reci kad gresi.
Novi reporter: Kako ste vi opravdavali svoju lojalnost cak i kad znate da ste gresili?
Nikolic: Time sto je on u Hagu.
Novi reporter: A ranije?
Nikolic: Pa, znate sta - to su bili usponi i padovi. Kada je 1998. rekao da ulazimo u Milosevicevu vladi da bismo sacuvali Kosovo, morao sam malo da ustuknem. Jer to je motiv zbog cega vredi zrtvovati i politicku karijeru, a ne samo jedan mandat. Medutim, mi kao stranka na kraju uopste nismo ucestvovali u toj odbrani Kosova, ni u borbi protiv terorizma pre toga. To su socijalisti sebi ostavili kao ekskluzivu i vidite da u Hagu nema nijednog radikala po tom osnovu. Cak ni Seselja nema po tom osnovu.
Mi smo ovde kobajagi dezurali nesto, organizovali snabdevanje gradana, ali to nije imalo veze s pravom odbranom zemlje. Znaci, i to se izjalovilo i najteze mi je bilo, to znaju moji prijatelji, kad su se povlacili policija, vojska i narod sa Kosova, a mi usli u novu vladu sa istim tim ljudima koji su direktni krivci za takav epilog. Naravno, ja ne pravim greske kao DOS pa da zvanicno govorim da smo tada izgubili Kosovo posto stoji ta Rezolucija 1244. Ona je onda bila samoubilacka, a danas je jedini oslonac za nas narod na Kosovu.
Novi reporter: Slican tretman kod srpskog vodstva u BiH imao je i Dejtonski sporazum: 1996. bio je akt izdaje, a danas argument opstanka…
Nikolic: Jedini papir koji vas cuva! Ali vas u takvu situaciju dovedu veliki, i sad hoce i taj papir da vam promene. Vama u RS menjali su preko visokog predstavnika koji je radio sta je hteo, a nama na Kosovu takode.
Novi reporter: Radikali su posle 5. oktobra delovali sa solidne margine…
Nikolic: Otisli smo skoro u ilegalu, a ne u opoziciju: 2001. smo bili na 6,5 odsto birackog tela. Onda je Seselj 2003. otisao u Hag i ja sam preuzeo stranku. U najteze vreme – tad je ubijen Zoran Djindic i nas otvoreno sumnjice, cak i Seselja. Meni kazu da ili sam vidovit ili sam znao da ce biti ubijen Zoran Djindic kad sam izjavio ono na Trgu republike.
Novi reporter: A sta ste ono tacno rekli?
Nikolic: Pa to je bio neki pesnicki nagon, nesto…
„Porucite Zoranu Djindicu da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom.”
A otkud sam znao da ce da bude ubijen? To je prosto izletelo iz mene. Ne vredi, i ja ponekad napravim neki srpski ispad. Taj govor nije bio unapred spreman.
Novi reporter: Metafora ili ne, smrt je otvoreno pominjana.
Nikolic: Pa, ja sam Milosevicu pisao otvoreno pismo u milion primeraka da treba da se ubije. Na svu srecu, nije. Da jeste, nosio bih greh na dusi. Sta sve meni kazu, pa sta! To je stvar medusobnih obracuna. Djindic je u to vreme bio los covek po Srbiju. Da – los covek po Srbiju. I naravno da to nikad ne bih rekao da sam znao sta ce mu se desiti. Da sam znao da nece, sto puta bih ponovio. Sta me briga! Ne kosta, a lepo zvuci.
Novi reporter: Lepo zvuci?
Nikolic: Narodu? Da! „Gde je taj Djindic sto se krije...” Ajde sad. Pa, izvinio sam se ja i Ruzici Djindic.
Novi reporter: Izvinio se „novi Toma Nikolic“, koji ne lici na onog starog, Seseljevog…
Nikolic: Ma nije, nema tu stari i novi Nikolic. Prvo, ona stranka je zahtevala drugaciji nastup. Seselj je trazio od nas kako da izgleda nastup. Od mene je trazio jednog dana 30 puta da kazem da je Milosevic najveci kriminalac u istoriji srpskog naroda.
Novi reporter: Zasto Seselja niste ranije napustili?
Nikolic: Meni su do tada njegovi poslusnici iz stranke poturali nogu na svakom koraku. Recimo, zavrsni miting predsednicke kampanje u kojoj se tucem u nekoliko procenata sa Borisom Tadicem, a meni kao pretposlednji govornik govori Gordana Pop-Lazic i kaze: Živela linija Karlobag-Ogulin Karlovac-Virovitica, odbranicemo svaku stopu srpske zemlje. Znao sam da mi tako skida bar pet odsto glasova. Ljudi ce da kazu: Ej, pa ja necu vise da ratujem sa ovim budalama koje ne umeju da se bave politikom i diplomatijom, ne treba mi ratnik. Ali sve to je padalo u senku pred uspesima stranke. SRS je imao uspeha do poslednjih republickih izbora, do izbora na kojima je Seselj besmisleno rekao da ce predsednik vlade da bude Vojislav Kostunica.
Novi reporter: S kojim objasnjenjem, ako ga je bilo?
Nikolic: Kazem mu: "Vojo, ali Kostunica ce da osvoji tri-cetiri puta manje glasova od nas". " Pa sta, kaze on. Kako sta, pa moramo mi da damo predsednika vlade". On kaze: "Sta, hoces da tvoja sujeta unisti Srbiju"? I onda je dosao onaj sukob oko glasanja za Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju EU, koji je on isfingirao. Najpre je rekao da mozemo da prihvatimo sporazum ako budu prihvatili nase amandmane. Kad su prihvatili amandmane i kad smo Dragan Todorovic i ja javno rekli da cemo sad da glasamo, nazvao je telefonom i rekao: E, sad necete da glasate i ti ces to, Tomo, da objasnis. Odgovorio sam mu: Od sada ti objasnjavaj svoje poteze, a ja cu svoje.
Novi reporter: Ipak, dve godine kasnije utisak je da sada vi vucete Kostunicu za rukav i gotovo ga moljakate za koaliciju, iako je vasa stranka bar pet puta jaca od njegove?
Nikolic: Ma, nije tacno. Mi smo toliko veliki da nemamo potrebe za koalicijom. I da sam sujetan covek, i da gazim sve pred sobom ja bih pustio da nestanu te stranke. Najlakse mi je da pustim da nestanu. Najteze mi je da ih vodim sa sobom. A vodim ih.
Novi reporter: O cemu razgovarate kad se vidite u cetiri oka?
Nikolic: Mi vrlo malo razgovaramo. Kad se to desi, onda su teme knjige, a politika samo malo, posto on ocigledno jos nije spreman da prihvati realnost. Ponavljam - ovo je realnost. Kad bude drugacija, ja cu da je prihvatim.
Novi reporter: Sta jedan drugom mozete da ponudite?
Nikolic: Sta ja to nudim Vojislavu Kostunici? Da opstane na politickoj sceni. Jer, sledeci sukob ce biti tektonski. Demokrate - naprednjaci, nema treceg. Kostunica bi voleo da njegova stranka bude najjaca u tom bloku, ali ona to vise nije i ne moze da bude. On je grdno izgubio zato sto je preokrenuo plocu kad je sisao sa vlasti. Imate Kostunicu i DSS koji Srbiju vode tako da za njihovog vremena dode do parafiranja sporazuma sa EU, da se na KiM nista ne promeni nabolje osim da jedan dan saobraca neki voz koji su nazvali srpskim i da preko 20 ljudi posalju u Hag kobajagi dobrovoljno, a onda kad odu u opoziciju pocinju sve to da kritikuju! Potpuno suludo!
Novi reporter: Kupili ste novi stan od 156 kvadrata placen 390.000 evra.
Nikolic: Jesam.
Novi reporter: Necu vas pitati za ustedevinu, kredite i sl, nego da li preseljenje iz starog stana iz Bulevara Zorana Djindica ima veze sa cinjenicom da vas vec godinu dana, svakog petka u kolumni u dnevniku „Danas“ Slavisa Lekic, inace i nekadasnji kolumnista „Novog Reportera“, podseca na to kako ste pre tri-cetiri godine obecali da cete iselite iz te ulice jer nosi Djindicevo ime.
Nema veze s tim, to je izvlacenje reci iz konteksta. Ja sam tada bio zgranut Nikolic: sto je Bulevar Zorana Djindica ubacen izmedu Bulevara Mihajla Pupina, Bulevara Milutina Milankovica i Bulevara Nikole Tesle.
Novi reporter: Hocete reci da je drzavnik malo neprirodno ubacen...
Nikolic: Da, apsolutno. ...medu naucnike?
Novi reporter: Ne naucnike, vec velike Srbe! Znaci uopste mu tu nije bilo mesto. Iskreno.
Novi reporter: A da li biste mu vi dali ulicu?
Nikolic: Mozda sada, ali tada, godinu dana posle smrti, ne.
Novi reporter: Gde bi se nalazila: na periferiji grada ili na nekom znacajnijem mestu?
Nikolic: A sto da ne bude? Tu bi bile i ulica Slobodana Milosevica i ulica Zorana Djindica. Ja hocu da pomirim to. Znaci rekao sam, necu da zivim u tom bulevaru, prozivali su me, prozivali, a ja se ne vezujem previse za jednu lokaciju, vec sam se cetiri-pet puta selio po Beogradu.
Novi reporter: Dakle, selidba nema veze sa Lekicem?
Nikolic: Nema, ja Lekica ne citam posto ne znam zasto me ne voli i sta je to njemu trebalo da me uopste pominje u tolikoj meri, sta sam ja njemu toliko bitan. Ne znam da li smo se sreli u zivotu, da li sam mu uputio ruznu rec. Moja porodica je razmisljala i odlucivala hocemo li da se selimo ili ne.
(Intervju objavljen u poslednjem broju Novog reportera. Razgovor vodio Goran Tarlic)
| 
