02.12.2010.
"U SARAJEVU SRPSKU DECU BACAJU LAVOVIMA"
Do kraja ove godine na portalu e-novina mozete pratiti dokumentarni feljton o izvestavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmracnija epizoda Milosevicevog huskackog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito secanje na tekstove koji su raspirivali mrznju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu sovinisticke histerije. Za mnoge citaoce, danas, 18 godina docnije, ovo stivo srpske novinarske sramote bice prvi susret sa milosevicevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zlocine. Bas zato, ovaj feljton valja citati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosicemo u celini, bez komentara
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 17. jula 1992. godine
ONESPOSOBLJAVAO SRPSKE BEBE ZA POTOMSTVO (Prijedor, jula):
Ono sto se nedavno zbilo u prijedorskoj bolnici vise je sokiralo ovdasnju javnost od paklenog obracuna sa muslimansko-hrvatskim ekstremistima u zoru 30. maja.Prvi dogadaj zbio se poslednjih dana maja, ali je zbog ratnih okrsaja, javnost o tome znatno kasnije obavestena. Dok se u poslepodnevnim casovima, 28. maja odmarao u svom stanu u Prijedoru, poznatog doktora Zivka Dukica iznenada je steglo u grudima. Kao iskusan kardiolog, zakljucio je da je rec o infarktu i, uz pomoc komsija, ubrzo je stigao u bolnicu. Nacinjeni snimci u celosti su potvrdili dijagnozu, a brigu o njegovom lecenju preuzeo je kolega dr Osman Mahmuljin. On je, kako je kasnije u istrazi ustanovljeno, zaboravljajuci na Hipokratovu zakletvu, bolesnom kolegi, umesto morfijuma davao "lekove" koji su dovodili do usporavanja i umrtvljavanja rada srca. Doktor Dukic je video da mu kolega daje pogresne lekove, ali nije imao moci da kaze. Na Dukicevu srecu, to je primetila i dezurna sestra, pa je otrcala do telefona i pozvala doktora Tomu Blenkova. Ovaj je odmah poslao bolnicka kola po svoju suprugu, inace direktora prijedorske bolnice. Dr Radojka Blenkov prekinula je terapiju Mahmuljina i pr????????cimenila onu koja se u takvim slucajevima koristi. Sedela je citavu noc pored kolege i u ranim jutarnjim casovima konstatovala osetno poboljsanje.
Doktor Dukic je u izjavi lokalnoj radio-stanici rekao da je ostao ziv samo zahvaljujuci sestri, koja je javila o pogresnim potezima njegovog kolege Mahmuljina i, naravno, doktorki Blenkov, koja je pozrtvovano probdela noc nad njim. Cudi ga, kaze, postupak Mahmuljina, jer lekar specijalista ne bi mogao da radi na koronarnom odeljenju ako ne poznaje elementarne stvari. Gotovo identicno je i misljenje dr Radojke Blenkov koja kaze da prag njenog odeljenja ne moze prekoraciti lekar koji ne zna da se u Dukicevom slucaju primenjuju suprotni lekovi. Nije tesko zakljuciti kakve su bile namere doktora Mahmuljina, kaze ona. Doktor Mahmuljin je, naravno, iza brave i kako smo informisani, izjavljuje da je sve cinio u najboljoj nameri da pomogne kolegi. Nazalost, njegovo zaklinjanje deluje neubedljivo za sve medicinske strucnjake, cak i sestru...
Daleki uzori: Doktor Mengele sa saradnicima, PHOTO:Stock
Iako je njegov postupak krajnje nehuman, ono sto je u prijedorskoj bolnici godinama cinio mladi lekar Zeljko Sikora, moze se izjednaciti sa monstruoznim postupcima cuvenog nacistickog pomiritelja Slovena, doktora Mengelea. Pripremajuci se na ginekoloskom odeljenju ove bolnice za specijalistu, svojom oprobanom metodom kastriranja onesposobljavao je novorodene bebe za potomstvo. Cinio je to "uvrtanjem", bolje receno gnjecenjem jajasca kod novorodenih muskarcica.
Ko zna dokle bi ovaj lekar radio na smanjenju nataliteta kod Srba u Potkozarju da u ratu koji je poceo 30. maja nije otkrivena arhiva SDA u kojoj je zabelezen slucaj obracuna sa Srbima.
Nakon hapsenja, okoreli hadezeovac izjavio je da je sve radio po nalogu nekakve centrale za likvidaciju Srba iz Zagreba, u kojoj su razradene metode eliminacije Srba u Hrvatskoj i Bosni. Na pitanje istraznih organa da li se kaje, ljutito je odgovorio da se ne kaje i da mu je "jedino zao sto je kasno poceo sa kastriranjem srpske dece, te ih je tako malo, isuvise malo, onesposobio." (O. Kesar)
***
General Sipcic: BACAJU SRPSKU DECU LAVOVIMA (Sarajevo, 16. jula):
Komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa vojske Srpske Republike Bosne i Hercegovine general-major Tomislav Sipcic, kako javlja Srna, optuzio je danas muslimanske snage da bacaju srpsku decu lavovima u sarajevskom zooloskom vrtu. General Sipcic je o tome telegramom obavestio nacelnika Staba snaga UNPROFOR-a brigadnog generala Luisa Mekenzija.
U telegramu se, takode, navodi da su muslimanske snage u "Pionirskoj dolini" kod zooloskog vrta formirale koncentracioni logor za Srbe. Sipcic je pozvao Mekenzija da ucini sve kako bi se zaustavilo zlostavljanje i brutalno ubijanje Srba.
***
GRANATE "IZ CISTA MIRA"
Jezive stvari dozivljavaju Sarajlije. Samo poseta bolnici govori koliko ima stradalih medu najblizom rodbinom, prijateljima, poznanicima. Leze bez ruku, nogu. Masakr ne prestaje. "Ovo zlo nikada nece stati" - govorile su i juce ozlojedene, izgladnele Sarajlije kada je posle noci, za koju izvestac Tanjuga kaze da je bila teska i besana, javljeno za nove masakre civila.
PHOTO: James Mason
Radio-Beograd je juce popodne javio o dva masakra ljudi koji su cekali hleb, pred pekarom, u naselju Ciglane i na Dolac-Malti, u Ulici Omera Maslica. Prema informacijama iz Sarajeva, "Politika" saznaje da su ljudi nastradali u stvari na poznatoj pijaci na "Ciglanama", a u Ulici Omera Maslica dve granate pogodile su stambenu zgradu kao i Veterinarski fakultet. Sve se desilo iznenada i, kako kazu Sarajlije - "iz cista mira". Nezvanicne procene govore da je bilo oko deset mrtvih i oko trideset ranjenih.
Prema saopstenju Centra sluzbi bezbednosti koje prenosi Tanjug, juce su u Sarajevu nastavljeni sukobi i razaranja, tokom prepodneva projektili su padali gotovo po svim delovima grada. Ne prestaje opasnost od snajperista. Preksinoc, pred hotelom "Holidej in", ranjene su tri osobe... Srpska nagencija SRNA javila je, optuzujuci muslimanske snage, o napadu artiljerije na kasarnu u Nedzaric ima.
Krvavi obracuni nastavljeni su na ulicama Gorazda, javio je Tanjugov dopisnik, prema cijem izvestaju, koji se poziva na srpske izvore, zaracene strane, srpska i muslimanska, toliko su blizu da se medusobno gadaju rucnim bombama. Radio BiH javlja da je situacija u Gorazdu "kriticna".
Sukobi se nastavljaju i u severnoj Bosni, gde su srpske snage izbile na Savu i zauzele sirok pojas duz reke. Srpske snage su, kako navode srpski izvori, usle i u predgrade Bosanskog Broda. Kako saznaje "Politika", nezvanicno, pripadnici HOS-a su u nepoznatom pravcu odveli sve clanove pedeset i dva domacinstva iz mesta Zeleca, tridesetak kilometara od Zenice.
Kako se nezvanicno saznaje, i u obliznjem gradicu Zepcu ovih dana bilo je "ciscenje" srpskog stanovnistva. Govori se da su svi odrasli muskarci - Srbi pohapseni, a videniji i pobijeni. Prema nepotvrdenim vestima, zverski su ubijeni direktor medicinskog centra u Zepcu i ugledni Srbin Radomir Ubiparipovic.
Da je rec o nastavku surovog rata na svim prostorima u BiH, na zalost, nema sumnje. Ilidza je, javlja SRNA, sinoc napadnuta iz vise pravaca, sa Igmana, Krtelja, iz Vojkovica. Na liniji fronta Kupreska visoravan - gornji tok Vrbasa - dolina Lasve i dalje traju zestoke borbe. (M. D.)
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 18. jula 1992. godine
OPTIMIZAM NASEG PRIMIRJA
Predsednik Vlade SR Jugoslavije Milan Panic vratio se sinoc u Beograd veoma optimisticki raspolozen posle kracih poseta Parizu i Rimu gde je razgovarao sa francuskim predsednikom Fransoa Miteranom i italijanskim ministrom inostranih poslova Vicencom Skotijem. Sagovornici su mu "dali" sto dana, rok u kome ce Panic pokusati da realizuje svoj veoma ambiciozni plan - uspostavljanje trajnog mira u Bosni i Hercegovini i ispunjavanje svih uslova za ukidanje sankcija Saveta bezbednosti protiv Jugoslavije.
Da rasprodamo oruzje i obnovimo Bosnu: Milan Panic, klovn, Photo: blic.rs
Jugoslovenski premijer je posebno impresioniran jucerasnjim susretom sa francuskim predsednikom Miteranom. "Miteran je sampion mira", izjavio je sinoc na Surcinskom aerodromu Milan Panic neposredno po dolasku iz Pariza.
Panic je izneo i nekoliko detalja iz razgovora sa francuskim predsednikom. "Kada je govorio o francusko-jugoslovenskom prijateljstvu osetio sam da je toliko prijateljski naklonjen da mu je skoro neprijatno sto je bio za sankcije protiv Jugoslavije. Kada sam mu rekao da mi necemo raditi protiv sankcija nego da cemo raditi da se otklone razlozi zbog njihovog uvodenja, Miteran je odgovorio da cemo u tome imati francusku podrsku".
Prema recima Milana Panica predsednik Miteran se slozio sa njegovim planom o resavanju bosansko-hercegovacke krize. Kako je rekao, plan se uglavnom sastoji od vrlo specificne demilitarizacije Bosne i Hercegovine. Naglasio je da taj plan nije do kraja razraden, ali da je sustina u ideji da se uspostavi trajni mir.
Pre pocetka realizacije tog plana Panic zeli, osim italijanske i francuske, i podrske nekih drugih drzava. U tom kontekstu on je pomenuo danasnji susret sa britanskim ministrom inostranih poslova Daglasom Herdom, a nagovestio je i razgovor sa premijerom Velike Britanije Mejdzorom u Londonu. Panic ce uskoro otici (nije precizirao tacno kada) u Ujedinjene nacije. Sa planom ce upoznati i americku vladu u Vasingtonu i nada se da ce dobiti njenu podrsku.
Iznoseci neke detalje iz jucerasnjeg razgovora Milan Panic je naveo da mu je Miteran rekao da je protiv vojne akcije na Balkanu, da on veruje u mir na citavom Balkanskom poluostrvu i da ce sve uraditi da se to ostvari. "Zaista nisam mogao imati bolje posete nego ove danas u Rimu i Parizu", rekao je Panic upoznajuci novinare da su i Miteran i Skoti prihvatili pozive da dodu u Beograd kada to prilike budu dozvoljavale.
Dok je Milan Panic bio u avionu na povratku iz Pariza u Beograd, u Londonu su lideri tri nacionalne bosanskohercegovacke zajednice potpisali sporazum o 14-dnevnom primirju. Premijer je o tom sporazumu cuo tek na Beogradskom aerodromu i nije krio odusevljenje:
"To je fantasticno", uzviknuo je Panic i pomalo u sali rekao: "uradili su to bez mene". On je izneo interesantan predlog sa kojim se slozio predsednik Miteran - sve oruzje iz Bosne i Hercegovine trebalo bi prodati, a pare od njega upotrebiti za obnovu Bosne i Hercegovine. Naravno, kako je rekao Panic, dolazi u obzir samo prodaja oruzja muzejima, a nikako onim koji bi ga upotrebili.
"Oni su potpisali primirje na 14 dana, a ja zelim mir 140 dana", rekao je jugoslovenski premijer.
Kracu izjavu veceras je dao i sef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanovic koji je sa premijerom Panicem putovao u Rim i Pariz. Prema njegovom misljenju te dve posete imaju nekoliko znacajnih elemenata. Kao prvu Jovanovic je oznacio cinjenicu da su oba sagovornika pristali da razgovaraju sa Panicem kao predsednikom Vlade SR Jugoslavije i da je to bilo prisutno sve vreme u razgovorima. "To samo po sebi ima znacaj imajuci u vidu napore za osporavanje ne samo drzavnog kontinuiteta SRJ, nego i postojanje same te medjunarodne pravne cinjenice", rekao je Jovanovic.
Osvrcuci se na razgovore u Rimu i Parizu o situaciji u Bosni i Hercegovini Jovanovic je rekao da su sagovornici prihvatili cinjenicu da se tri strane nalaze u sukobu i da probleme treba resavati u zajednickom naporu te tri strane.
***
KOLONA KOJA NIJE IZGUBILA NADU
"Mama, krecemo li stvarno?" Malog Marka Dugalica iz Bosanske Dubice probudio je u autobusu zagor, najglasniji u redovima njegovih vrsnjaka koji su, odvec strpljivo za svoje godine, dva sata cekali polazak najveceg karavana autobusa koji su ikada videli. Na platou ispred "Sava" centra, sa kojeg krece konvoj povratnika u Bosnu, decjim ocima se ucinilo da bi im mogao pobeci. Kao u velikom sabirnom centru, na prostoru ispred kongresne dvorane autobusi se iscekuju sa strahom i pitanjem ko ce biti prekobrojniji.
Mara Dugalic, sa decom i zavezljajem u rukama, bila je na stanici za povratak jos u pet ujutro. Najmlade je morala da smesti da spava na koferu u koji je natrpala brasna i ulja. Nema toga u Bosni, kaze, a za svaki slucaj, kod rodaka je pred put ispekla ?????????i dovoljno hleba. Muzu je poslala nekako poruku da stizu, pa nema smisla, kaze, da ih ne doceka.
Photo: Stock
Jedan po jedan, sa prtljaznicima punim brasna, ulja i secera, autobusi krecu u neizvesnost. I neizvesnost onih koji cekaju poslednja vozila raste. Na kraju, dvema porodicama predsednik Crvenog krsta licno obecava da ih niko nece ostaviti da na plocniku cekaju sledeci konvoj. Veruju mu koliko mogu. Deca koja su vec odmahala svim vrsnjacima sa plocnika, unervozila su se...
- Evo ti krofna. Ako nam u Bosnu nije sudeno, nije nam sudeno ni da zivimo - kaze invalid Boza Jokic koji se vraca u Glamoc.
Najzad autobus stize. Sreca i uzbudenje nadrastaju strah. Ni cekanje da se konvoj sastavi na izlasku iz grada ne smeta kada se premislja o tome da li ce kuca biti citava, na starom mestu. "Ako i ne bude, naci ce se neko ko ce bar da isprica, da pomogne. Nasi su to", kaze Ranka Paunovic iz okoline Sanskog Mosta. Pre prelaska savskog mosta, na ulasku u Bosnu, uzbudenje raste. I neverica. Na mostu - prasak suza radosnica, a i rakija se podelila.
Tek kod Bijeljine konvoj je utihnuo. U zastoju, dok se cekala patrola milicije Vojske Srpske Krajine, izmedu autobusa je odjeknulo kao zvecka pitanje Mile Radonjica:
- Sta toliko cekamo "pojacanje?"
Znamo da su tu nasi. Ako je i opasno, s tim smo vec krenuli. Mi u Bosnu hocemo, kroz vodu ili kroz vatru.
"Ulazite u autobuse, opasno je napolju a i stize kamion srpske milicije" - opominju glasovi iz Crvenog krsta. Na praznim putevima, tisina ponovo raste. Prode tek poneka kolona vojnih kamiona. Na ulasku u Brcko - prva radost susreta: iz kuca u koje se vratio normalan zivot, snabdevenih prodavnica i ustanova izlaze gradani, pozdravljajuci konvoj sa tri uzdignuta prsta. Sa poslatim poljupcima stizu i prvi osmesi. Na tren cini se da se rat potpuno povukao.
Sa ulaskom karavana u Posavinu, medutim, mnogi su se ubrzo rastuzili. Sela oko Modrice i Doboja potpuno su opustela. Iz polusrusenih napustenih kuca masu, kroz razbijene prozore, samo zavese.
- Hoce li i moja ovakva biti? Da li ce me bar zavese docekati il' cu, kao Vukovarcani, traziti svoju ulicu? - pita Milo Radonjic iz okoline Prijedora.
Ova sela su, objasnjavaju izvestacima vozaci i milicionari, uglavnom muslimanska. U njima je, kazu, hrvatska vojska zauzela polozaje na prostoru uz Savu zeleci da proglasi Republiku Hrvatsku Bosnu i zatvori prolaz iz Srbije, sto je srpska vojska osujetila. Pricu nastavljaju kroz Modricu... grad koji je bio, kako kazu, uporiste hrvatske vojske ostao je bez krovova i mnogih zidova.
- Sve je moglo da bude drugacije, prijatelju... znam, rastao sam u Bosni - kaze povratnik Dragan MIlijevic, tridesetogodisnjak iz Mrkonjic Grada, koji je bio na lecenju u Beogradu.
- Divim ti se sto to jos verujes i sto se vracate. Prekinuo sam, zato, i godisnji odmor kada su se trazili vozaci za ovaj put - kaze mu "Lastin" vozac Mirko Dancula.
- Kako da ne veruje? Kud ce nego svojima? A ko normalan moze da za sebe i svoje sanja zivot okruzen mrznjom? Mozemo li da zabravimo jedni drugima vrata gradova i postavimo straze iza svakog coska? - odgovara mu studentkinja knjizevnosti Jasna Kocic koja u Mrkonjic-Grad odlazi da se uveri da su joj roditelji, sestra i brat zivi i zdravi.
Do Doboja svuda straze srpske vojske. Pozdravljaju i oni konvoj. Iz autobusa lete paklice svih vrsta cigara. Obradovale su i mnoge prolaznike. Zahvalnosti nema kraja - u autobuse upadaju kisele jabuke i sljive. U stankama, zbog patrola na putevima, domacini izlaze iz kuca i nude svoju bastu za okrepljenje. Kruze bokali izvorske vode uz zdravicu: "Bosno moja"...
U Banjaluci, konvoj je docekan na svim ulicama. U centru grada, srecno se zaustavio. Suze radosnice zasule su ga sada sa svih strana, a bilo je i ispadanja kroz prozor - direktno u zagrljaj. Bilo je i oceva koji su skoro do policijskog casa ovde drzali decu u zagrljaju sa nevericom navikavajuci ih na okolna puskaranja. Mnogi gostoprimljivi Banjalucani dosli su samo da pozdrave konvoj i ponude smestaj onima koji su morali da nastave sutradan put ka selima. Pricu o vatrenom prolecu u Banjaluci, bez dovoljno hleba i cigara, prekidan u prepricavanju odiseje povratnika, prekinuo je potpuno policijski cas. Tiho, bas kao pre polaska, putnici su se razisli kud koji. (Mirjana Nikic)
***
Dr Ratko Markovic: KO JE ROBER BADENTER
Rober Badenter je sadasnji predsednik Ustavnog saveta Francuske (organa koji odgovara Ustavnom sudu Jugoslavije), a po tom osnovu postao je i predsednik Arbitrazne komisije Mirovne konferencije o Jugoslaviji, organizovane pod auspicijumom EZ. Od pet predsednika ustavnih sudova zemalja clanica EZ (ukupno ih je 12) izabranih za clanove Arbitrazne komisije, izbor predsednika pao je na francuskog predsednika ustanove koja je sam vrh pravne drzave.
G. Badenter je na taj visoki polozaj dosao s pompom coveka u kojeg predsednik Francuske Miteran ima apsolutno poverenje i kao Francuz najzasluzniji za ukidanje smrtne kazne u svojoj zemlji. G. Badenter je sin ruskog Jevrejina koji je 1920. emigrirao iz Rusije u Francusku, ali ne onu Austerlica i carskih pohoda nego onu ljudskih prava, Voltera, Limijera, zemlju slobode, kako je govorio. Svoje sinove vaspitavao je u laickom i republikanskom duhu i vodio ih da slusaju na Trokaderu velike govornike levice, Deladijea i Leona Bluma. Februara 1943. bio je uhapsen u Lionu, a zatim prognan u Ausvic, gde je ugusen u gasnoj komori. Slucaj je hteo da njegov sin bude ministar pravde u vreme kada je zloglasni Klaus Barbi bio izrucen Francuskoj i tek tada otkrije da je "dzelat iz Liona" svojevremeno bio taj koji je potpisao naredbu o hapsenju njegovog oca.
Boli me Badenter: Ratko Markovic, pacijent
Photo: Stock
Oni koju blize poznaju g. Robena Badentera kazu da ga krasi velika inteligencija i da "radi kao lud". Iako je voleo sociologiju i divio se njenom ocu, Zorzu Gurvicu, za majcinu ljubav upisao je prava. Imao je karijeru briljantnog advokata, koji je branio "Ekspres", "Observater" i "Mac", ali i takve licnosti kakve su Iv Sen Loran, baron Empen i orleanski princ. Sam kaze da mu je profesura bila zivotni san, pa je u 36. godini polozio agregaciju i postao profesor najpre u Amianu, a zatim na Parizu I. Pretrpan drugim duznostima, ceznuo je za katedrom i predavanjima.
U politiku g. Badenter ulazi relativno kasno sa Mandes Fransom, opredeljen za levicu, jer je "srce po definiciji na levoj strani". No, nikada nije bio politicki covek, premda u poslednje vreme nije bilo krize vlade, a da se njegovo ime nije pominjalo kao buduceg mandatora. Mozda i zbog toga sto se drzao stava da vlast cesto smanjuje ljude. Priblizava se Miteranu 1969. najpre kao njegov advokat, da bi se kasnije upisao u njegovu socijalisticku stranku, Posle neuspelog pokusaja da postane narodni poslanik i angazovanja na predsednickim izborima na strani levice 1974. i 1981. postaje ministar pravde. Njegov najveci ministarski a po svemiu sudeci i zivotni rezultat bio je ukidanje (abolicija) smrtne kazne u Francuskoj. Svojoj supruzi, Elizabeti, govorio je 1981. da ako Miteran ne bude bio izabran za predsednika Republike i ako se ne ukine smrtna kazna, njegovo srce ce prepuci. A kad je postao predsednik Ustavnog saveta procuo se, pored ostalog, i po tome sto je Savet za vreme njegovog predsednickog mandata odbio da prizna postojanje nekakvog "korzikanskog naroda", drugacijeg od francuskog.
To fiksiranje protiv smrtne kazne g. Badenter poneo je iz svojih advokatskih dana. Tada mu se urezao u pamcenje lik njegovog klijenta osudenog na smrt kako se pojedinacno obraca clanovima porote recima: "Vi (...), Vi (...), Vi (...) ispitajte svoju savest pre nego sto jednog coveka presecete na dva dela" (u Francuskoj se smrtna kazna izvrsavala giljotiniranjem glave osudenika). Zalazuci se za ukidanje smrtne kazne, Badenter je branio samu stvar, a ne zlocin, nad kojim se cesto zgrazavao.
Svojim izgledom g. Badenter, vele oni koji ga poznaju, opominje na Ignasija de Lojolu, spanskog jezuitu, sto postize, pored ostalog, isposnickom ishranom (sirov pasulj i riba, uglavnom). Gotovo uopste ne pije, a zdrav zivot upotpunjuje bavljenjem sportom - tenisom, veslanjem i podvodnim ribolovom.
Malo pikantniji prikaz licnosti g. Bandetera daje se jer je on u spoju sa predsednikom Mirovne konferencije o Jugoslaviji, lordom Karingtonom, snabdevao, dokumentacijama i sugestijama, sve odluke EZ da bi pre desetak dana sugerisao EZ da Jugoslaviju proglasi mrtvom. Najpre je na simbolican datum, 29. novembra (kada je druga Jugoslavija pravno nastala) 1991. komisija kojoj predsedava g. Badenter rekla da Jugoslavija umire, da bi 4. jula 1992. potpisala smrtovnicu Jugoslaviji. Ropac Jugoslavije bio je dug. Po g. Badenteru, Jugoslavija jen umirala vise od sedam meseci. Tandem lord Karington - g. Badenter funkcionisao je vrlo uspesno. Lord je postavljao pitanja, g. Badenter davao odgovore, ali nikada neocekivano za engleskog lorda. Doduse, sva lordova pitanja bila su takva da su sadrzala u sebi i odgovor, odnosno orijentaciju za g. Badentera u kom bi pravcu on trebalo da bude dat. Posao komisije g. Badentera bio je da nasteluje cinjenice i obrazlozi misljenje koje je uvazeni lord, odnosno narucioci posla, ocekivao.
Evo tih "cuvenih" deset misljenja komisije g. Badentera na pitanja lorda Karingtona, od kojih sva do jednog znace kapitulaciju i uzmak slabasnog prava pred mocnom politikom. Ono sto su svetski vlastodrsci blagoizvoleli, imalo je snagu prava.
Misljenje prvo - Jugoslavija je bolesna na smrt (u procesu je "rastakanja").
Misljenje drugo -Srbi u Bosni i Hrvatskoj su nacionalna manjina, kojoj su drzavotvorne nacije (koja je to u Bosni?) kao nacionalno insuficijentnoj kategoriji duzne da obezbede manjinska prava.
Misljenje trece - unutrasnje, medurepublicke granice su, kako je bivalo u procesu dekolonizacije u Latinskoj Americi i Africi (sic!) granice koje "poprimaju karakter granica koje stiti medunarodno pravo" (pravilo: uti posidetis luris qui), sto potvrduje slucaj resenja granicnog spora izmedu Burkine Faso i Republike Mali!
Misljenje cetvrto - Bosna bi mogla da bude priznata za samostalnu i suverenu drzavu, ukoliko bi se za to na referendumu izjasnili "svi gradani SR BiH bez razlike i pod medjunarodnom kontrolom", kao da je Bosna americki melting pot, u kojem su se istopile sve nacionalne posebnosti i razlike.
Misljenje peto - uz izvesne ograde, "Republika Hrvatska ispunjava potrebne uslove za njeno priznavanje od strane zemalja clanica EZ".
Misljenje sesto - Republika Makedonija "zadovoljava uslove" za priznanje od strane zemalja EZ.
Misljenje sedmo - Republika Slovenija "zadovoljava uslove" predvidene za priznanje novih drzava od strane EZ.
Misljenje osmo - "proces razdruzivanja (slovenacki termin) SFRJ dosao je do kraja i treba konstatovati da SFRJ vise ne postoji". Sada nam je bar jasno odakle duva vetar, i otkud izraz "razdruzivanje" oko cijeg znacenja smo se svi pitali kada ga je prvi put "lansirao" Milan Kucan.
Misljenje deveto - "da treba okoncati status clanstva SFRJ u medunarodnim organizacijama u skladu sa njihovim statutima i da nijedna od zemalja naslednica ne moze za sebe traziti pravo koje je do tada imala SFRJ kao clan".
Misljenje, poslednje, deseto - SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) je nova drzava, koja se ne moze smatrati iskljucivim naslednikom SFRJ, a "eventualno" moze biti priznata pod uslovima predvidenim opstim medunarodnim pravom i deklaracijom EZ od strane zemalja clanica EZ.
Jedanaestog misljenja komisije g. Badentera, po svoj prilici nece biti. Sa stanovista prava, da upotrebimo reci Maskanjijevog junaka iz Kavalerije rustikane (u prevodu naslov znaci "Seljacka galantnost"), "komedija je zavrsena", Jugoslavija je mrtva, nema vise ni mirovne konferencije o Jugoslaviji, pa ni njene Arbitrazne komisije predvodene g. Bedenterom, glasovitim abolicionistom. Ne moze biti medunarodne konferencije o necem sto po njenom organu ne postoji. Ako nema Jugoslavije, nema vise ni konferencije o njoj!
Sve ovo pisemo zbog toga sto nas boli istina da je nas kolega po struci, bivsi ministar pravde, profesor prava i predsednik ustanove koja u njegovoj zemlji stiti ustav, a ne aktuelnu politiku, ucestvovao u politickoj likvidaciji nase zemlje, Jugoslavije. Uz sve to, i osvedoceni borac protiv smrtne kazne. A pri tom komisija kojom je on predsedavao izrekla kapitalnu, smrtnu kaznu dobrom delu srpskog naroda i njegovoj otadzbini Jugoslaviji.
Badenterova komisija je prvo zvanicno telo u svetu koje je reklo "Jugoslavija vise ne postoji" (famozno misljenje osmo). Je li g. Badenter svestan toga da ce srpski narod i Jugoslavija, poput njegovog klijenta iz advokatskih dana moci prstom da ukazu na njega i upitaju ga da li ce na svojoj ljudskoj i profesionalnoj savesti moci da snosi njihovu smrt? Hoce li on biti svestan toga da je njegova komisija pravni ubica Jugoslavije? Oni su usmrtili nesto sto je zivo. Svojevremeno je advokat g. Badenter bio protiv smrtne kazne za ljude. Danas je principal Arbitrazne komisije i arbitar g. Badenter izrekao smrtnu kaznu jednom narodu i jednoj drzavi. Hoce li mu sada kao onda srce prepuci, jer je smrtna kazna vracena? Srecom, u demokratskom poretku postoji apelacija. Na sud pravde i istine. (Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Jugoslavije)
Priznajem samo izvestaj svoje partije: Smilja Avramov, ekspert opste prakse
Photo: Stock
Smilja Avramov: ODBACUJEMO BADENTEROV IZVESTAJ
Delegacija SR Jugoslavije odbacuje najnoviji izvestaj Badenterove komisije, jer se u njemu izrazava politicki stav - izjavila je prof Smilja Avramov, clan ekspertske grupe, koja ce u ponedeljak 20. jula, u Briselu ucestvovati u radu plenarnog sastanka konferencije o Jugoslaviji.
Na plenarnom, sestodnevnom sastanku ekspertskih grupa trebalo bi da se postave principi na osnovu kojih ce se resavati pitanja sukcesije, odnosno nasleda bivse federacije. Srpska i crnogorska delegacija u Briselu nastupaju zajedno, kao delegacija SR Jugoslavije, iako ih, po recima prof. Avramov, predsedavajuci konferencije lord Karington uporno tretira odvojeno.
"Verujemo da cemo ovga puta stici u Brisel, posto se bez nas ne moze raspravljati o tako vaznom pitanju", izjavila je prof. Avramov, podetivsi da je nasa delegacija, zbog kasnjenja izdavanja dozvola za prelet preko Madjarske i Austrije, pre nekoliko dana morala da odustane od ucesca u radu ekspertskih grupa. Ekspertske grupe su pokusale da rade bez predstavnika Jugoslavije, ali, bez opipljivijih rezultata.
U najnovijem izvestaju arbitrazne komisije konferencije o Jugoslaviji, koji je njen predsednik Rober Badenter nedavno dostavio lordu Karingtonu, konstatuje se, izmedu ostalog, da je SR Jugoslavija nova drzavna tvorevina, te kao takva ne moze biti jedina naslednica bivse SFRJ.
Iz tog zakljucka arbitrazne komisije proizilazi da raspadom bivse Jugoslavije prestaje njeno clanstvo u medunarodnim organizacijama, cime se de fakto novoj Jugoslaviji osporava pravo na kontinuitet. "Rec je o politickom dokumentu koji se ne temelji ni na jednoj medunarodnoj pravnoj normi. To je i razlog sto je zatrazena arbitraza Haskog suda", kaze prof. Smilja Avramov.
(e-novine)
| 
