• Varijante
• Kontekst balade
• Ustrojstvo balade
• Zbilja i pjesma

Knjigu pise srpski knjaze,
a na ruke Salih-pase:
“Salih-paso, lalo nasa,
izdaj nama Himzi-bega,
jal’ za srebro, jal’ za zlato,
jal’ za koje drugo blago!”

Otpisuje Salih-pasa:
“Ne mogu vam Himze dati,
Himze dati, ni prodati,
jer za Himzu i car znade,
i carevi svi veziri
da je Himzo muska glava!”

Opet pise srpski knjaze,
i na ruke Salih-pase:
“Salih-paso, lalo nasa,
izdaj nama Himzi-bega,
jal’ za srebro, jal’ za zlato,
jal’ za koje drugo blago!”

Borozani zasvirase,
Himzi-bega dovikase:
“Himzi-beze, lalo nasa,
tebe zove Salih-pasa,
da pokupis tri buljuka:
dva buljuka Arnauta,

treci buljuk sve Bosnjaka,
pa da ides bas na Racu,
bas na Racu,na Staracu!”

Kad to cuo Hifzi-beze,
on unidje Salih-pasi,
pa se rukom sablje masi,

pa je njemu govorio:
“Salih-paso, murtatine,
murtatine, dusmanine !
Il’ si bolan poludio,
il’ si pamet izgubio,
il’ je nisi ni imao?

Gdje ce ici dva buljuka,
dva buljuka na Srbiju,
pa da tamo bitku biju?
Sva je Raca napunjena,
i hendeci napunjeni,
napunjeni srpskom vojskom!”

Salih-pasa njemu rece:
“Ja sto rekoh, ne porekoh,
pa kada bi i smrt steko!
Hajde odmah Banjaluci,
pa ti uzmi dva buljuka,
Arnauta i Bosnjaka;

hajde odmah ti na Racu,
ti na Racu, rad tajina,
rad tajina turskoj vojsci!”

Otolen se Hivzo vrati,
pa on ide svome dvoru,
svome dvoru bijelome.

Pripasuje britku cordu,
britku cordu, dimiskiju,
pa uzjaha b’jelog ata,
i on uze dva buljuka,
Arnauta i Bosnjaka.
Uputi se bas na Racu,

bas na Racu, rad tajina.
Kad je bio blizu Race,
susrete ga stara baba,
i sa babom mlado Srpce,
mlado Srpce gologlavo,
pa je njemu govorila,

Hifzi-begu kazivala:
“Hivzi-beze, carski sine,
znas li, beze, kuda ides ?
Ti ces ludo poginuti,
rusu glavu izgubiti.
Skupila se silna vojska,

silna vojska,sva Srbija,
i bosanska vlasadija.
Svu su Racu napunili,
i hendeke potpunili,
neces proci da si tica!”

Progovara Hivzi-beze:

“Hajd’ otolen, stara babo,
evo tebi zlatan dukat,
pa ti hajde svojoj kuci,
svojoj kuci, pa ti muci.
Volim muski poginuti,
neg’ se zenski povratiti!”

On dozovnu dvi juzbase,
dvi juzbase, dva buljuka,
pa je s njima govorio,
govorio, halalio.

Kad je bila prva klasa,
tu je beze sretan bio,

nigdje rane ne dobio,
sve je zdravo prolazio.
Kad je bila druga klasa,
i tu beze sretan bio,
nigdi rane ne dobio,
sve je zdravo prolazio.

Kad je bila treca klasa,
treca klasa Vlajkovica Djoka,
izlazio Vlajkovica Djoka,
silnu vojsku isturio,
i cuprije oborio,
a topove prekrstio,

pa doceka, aman, Himzi-bega.

Grlom vice, Himzi-beze:
“Stan’, pricekaj, Vlajkovicu!
Ne goni te Salih-pasa,
vec te goni Himzi-beze!”
Pod topove podletio,

sest topova osvojio,
a sedmi ga pogodio,
sa atom ga rastavio.

Ranjen Himzo zemlji pade,
a Ibro mu tu dopade.
“Ibro, brate, ja sam ranjen,

rane su mi neprebolne;
pa ti uzmi moga ata,
pa ga vodi Bajnoj Luci,
pa ga podaj mome sinu,
neka sine ata gleda,
neka babe ne pogleda.

Pa ti uzmi zlatan sahat,
pa ga nosi Bajnoj Luci,
pa ga podaj miloj majki,
neka majki sahat kuca,
a za sinom srce puca.
Pa ti uzmi zlatan prsten,

pa ga nosi Bajnoj Luci,
pa ga podaj mojoj ljubi,
neka ljuba prsten gleda,
neka bega ne pogleda.
Pa mi uzmi ostru sablju,
pa je nosi ti Stambolu,

pa je podaj padisahu,
neka care sablju gleda,
neka Himze ne pogleda.”